Strah

Vaše pitanje:

Postovani, molimo za mišljenje. Nas sin od 4. 5 godine se već neko vreme plaši da ode bude sam u drugoj prostoriji, kupatilu ili čak u delu trpezarije koja je spojena sa dnevnom sobom a mi smo npr. u dnevnoj sobi, čak i kad je upaljeno svetlo. Inače ima jako razvijenu maštu i stalno zamišlja neke životinje i čudovišta i sam objašnjava da kad ode u drugu prostoriju u svojoj glavi zamišlja da će se otvoriti vrata i izaći nešto i zna on da su to izmišljeni likovi i sve razume jer mu stalno objašnjavam da to nije istinito, ali i dalje se plaši, jednom je čak zamišljao da wc šolja ima zube i da će da ga ugrize dok kaki! Naše pitanje je kako da mu pomognemo da taj strah prevaziđe jer mi se čini da je sve gore, da li da mu povlađujemo i uvek idemo sa njim dok ga to ne prođe ili ga treba nekako privoliti da po malo pa sve više ostaje sam da uvidi da tonije ništa strašno.

Odgovor:

Prvi korak - strpljivi i racionalni razgovori sa ciljem da se objasni da NEMA razloga za strah. To nekada zahteva i nekoliko nedelja!

Potom se uvodi u sobu da obavi određeni zadatak, ili da se poigra ili da nešto pogleda...Neko da vude sa detetom, pa da se izađe i polako navikava da bude sam.