beba
Dobar dan, zanima me nacin na koji beba od (skoro) 9m komunicira! Pogledom! Osmehom! Dodirom! Ne znam da li sam se zbog straha od autizma (neosnovanog u osnovi) pogubila u kriterijumima, ili nesto nije ok. Znam koliko je tema kompleksna, ali pitala bih osnovno. Za pocetak – beba ne voli prisnost. Ne voli grljenje, ni poljupce. Gura se rukama. Voli da je mazim. Pentra se po meni samoinicijativno, ali odmah i silazi. Kada je ustima golicam po telu smeje se. Odaziva se na ime. Kontakt ocima spontani i nema bas, kao da joj nisam interesantna, ali ako je pozovem, pevam poznate pesmice – gleda me, ako imitiram zivotinje gleda me i smeje se. Aktivno ucestvuje u igri skrivanja i smeje se. Trazi me, ali kada je uzmem gura me. Ne ume nista da ponovi ali zna da prepozna jako puno pojmova, sve ono sto svakodnevno upotrebljavamo u govoru. Ne ume da se umiri, legne ili zabavi – stalno puzi tamo-vamo, nekako besciljno, sve je zanima. Kada se zaigra, gleda me i trazi. Kao i kada je nosim i vozim. Kod drugih nece, sem kod ukucana. Sa sestrom se igra , smeje joj se i cici. Kada je hranim – ne gleda me, kao ni kada je presvlacim, sem ako pogled ne izazovem – recitacjiom, ili sa vidi. . , ili sa kako. . , imam rajf/naocare i sl . . Izgovara mam, ali bez znacenja. Motoricki je za uzrast. Vase misljenje! Hvala
