Dojenje
Postovani, posto moja beba jos uvek sisa (imamo 17 meseci), a ja sam danas primila infuziju sa dexazonom i bedoxinom, da li mu mogu dati da sisa!
Postovani, posto moja beba jos uvek sisa (imamo 17 meseci), a ja sam danas primila infuziju sa dexazonom i bedoxinom, da li mu mogu dati da sisa!
Postovani,
Beba je stara 9 meseci. Prvu upalu uha imao je sa 5. 5 meseci kada je dobio virus i bronhiolitis. Sa 8. 5 meseci ponovo dobija upalu levog uha, bez temperature. Plakao je neutesno pa smo ga iz tog razloga odveli kod ORL. Beba lepo rucka, ima tri obroka + mleko. Obroke ne odbija, mada je . mleko umanjio i pije oko 100 ml u proseku tri-cetiri puta. Lepo napeduje ima oko 11. 5 kg. Problem je sto se desava da nocu place neutesno i po dva sata. Pre tri nedelje receno nam je da ima upalu levog uha. Pio je sinacilin 3 ml tri puta dnevno. Nosic mu cistimo bar tri puta dnevno pa i vise noskom i fizioloskim i fiziomerom. Tada je imao mnogo slina. Nakon te terapije odlazimo kod ORL na kontrolu, gde sada ima upalu oba uha. Dobili smo sirup Augmentin 2. 5ml dva puta dnevno, operil P, fluimucil. Peti dan je prosao od te terapije, on slinica nema uopste i ne da da mu cistimo nosic – vristi na sav glas i baca se i kada mu ocistimo nos nema slina uopste. Sinoc je vristao i nije mogao da zaspi jedno tri sata. Nakon Paracetamola je nekako zaspao. Moje pitanje je da li je moguce da terapije ne deluju i da li sme nakon ovih antibiotika da pije ponovo neku terapiju ukoliko nije bila uspesna! Da li ovakve upale uha mogu da izazovu ozbiljne posledice!
Izvinite na opsirnom postu. Hvala unapred.
Poštovani,
sin je u 15 mjesecu. Ima par lisajeva na butini desne noge i baš ga svrbe. Okruglog su oblika, hrapavi i crveni. Mazali smo kombinacijom pantenola i plimicol, ali ništa nije pomogli, samo je bilo gore. Onda sam kazala tecnim puderom i povuklo se skroz. Sad su se opet pojavili, više njih i ništa ne pomaže. Svako veče se kvasi jer mu peremo guzu.
Čime bi mogli mazati!
Hvala
Postovani,
jako sam zabrinuta. . . dok sam premestala bebu sa jedne na drugu ruku, drzala sam njegovu cuku u ustima i udario je glavicom od cuclu, onaj obodni tanki deo plastike. . . . udario je prednji deo glave, bojim se da nije fontanelu! Da li je moguce tako da se povredi! Da li bih mogla da primetim po njemu da se povredio!
Hvala puno na odgovoru unapred. . .
Pozdrav!
Poštovani,
Imam pitanje za Vas. . . tražim savjet. Naime, imam dvije kćerke, jednoj je 7 i pol, a drugoj 4 i pol godine. Pitanje se odnosi na mlađu curicu od 4, 5 godine. Krenula je u vrtić sa 3, 5 godine. Prvo je išla u grupu sa malo starijom djecom od sebe (oko godinu dana starijom, jer nije bilo mjesta u njenoj grupi). Od prvog dana ništa ne govori u vrtiću. U kući „ne zatvara usta“, non stop priča sa sestrom i nama, pjeva. One je i generalno onako povučena u društvu, dugo joj treba da se opusti u nepoznatom društvu, dugo joj je trebalo da progovori u društvu nekih drugarica, npr. kćerki mojih prijateljica, ali kad se opusti postaje najnormalnije dijete. Evo, prošla je godina dana otkako ide u vrtić, od septembra prošle godine ide u grupu sa svojim vršnjacima, ali ne progovara ni riječi. Ono što je zanimljivo jeste da ona voli ići u vrtić, ne pokazuje nikakav otpor. Tete-odgajateljice kažu da ona učestvuje u svim aktivnostima, sluša, ima prijatelje, ali komunicira pantomimom kad treba u wc ili nešto drugo. Znalo mi se desiti kad je dovedem, da u hodniku dok se presvlači čujem drugo dijete kako mami govori da „ta curica ne zna pričati, da se ona tako rodila“ i ona to sve sluša i smješka se. Čim napusti prostoriju, pođe pričati šta su radili, šta su jeli. . . Nekad na ulici kada šetamo ona s nama priča, i npr. prolazi neko dijete koje ide s njom u grupu i pogleda je tako iznenađeno i kaže mami: „Nina zna pričat! “. Na svako moje pitanje tipa jesi li pitala tetu nešto ili zašto nije rekla drugarici nešto i sl. ona meni sa smješkom odgovara: „Pa znaš ti da je ne pričam u vrtiću“. Na moja pitanja kada će početi pričati, odgovara kada naraste ili kada bude ko Lana (starija sestra). A nikad mi nije rekla zašto u stvari ne priča u vrtiću. Dijete je inače najnormalnije, jako vesela, jako razigrana, čini mi se jako pametna i inteligentna. Broji do 50, jako radoznala, pita 100 pitanja dnevno. . . I sve je to meni i svima koji znaju za to bili jako simpatično u početku, zanimljivo, nevjerovatno da dijete od 4 godine ima takvu samokontrolu da 8 sati dnevno ne progovori riječ, da „ne izleti“ neku riječ, ali ona je nevjerovatno uporna u toj svojoj odluci. . . Ja imam osjećaj da je ona možda, u samom početku to koristila kao neku vrstu odbrambenog mehanizma, jer je i inače u društvu (mislim da bilo koga nepoznatog) jako povučena, a da je onda vremenom to postala navika, i da joj je sad teško da „prizna poraz“, da pokaže da ipak zna pričat. . . Ne znam šta bi moglo biti u pitanju. Mama mi je pričala da sam ja bila slična, ustvari da ja isto nisam
uopće pričala u vrtiću, ako puno kraće vrijeme. . .
Međutim, kako vrijeme prolazi, to mi je sve manje simpatično. . . jednostavno ne znam šta da radim, kako da je navedem da počne pričati. Strah me ako budem forsirala da ne napravim još goru stvar, ustvari ne znam šta bih mogla pokvariti. . . Da li da joj obećavam neke nagrade ako bude pričala, da li da joj zaprijetim nečim, tipa da više neće ići u vrtić nego će je neko drugi čuvati. . . Ah, da, da napomenem, do vrtića čuvala je jedna žena kod koje isto dugo, dugo nije pričala, a onda je počela pomalo i to najviše šapatom komunicirati s njom. . .
Eto, ako mi možete dati neki savjet šta da radim. . .
Hvala unaprijed.
Copyright © 2023.
Moj Pedijatar
