Poštovani,
Htela bih Vas pitati za mišljenje da li moje dete ima autizam!
Ognjen ima 26meseci. Kaže ponekad neku reč, pa je ne ponovi zadugo (postoje reči koje i stalno koristi: mama, tata, maca, krava, . . . ). Onomatopeju životinja zna ali izgovara kad hoće. Razume neke naredbe (dođi, sedi, ustani, siđi, idemo pa-pa , hajde da se kupaš, obuj patike, stavi kapu (ne zna da je navuče), daj bebi dudu, daj nonu, dja ruku, digni guzu. . . ). Malo složenije naredbe vežbamo uspešno (idi i donesi pelenu – on krene ali moram ja biti pored njega da bi baš ušao u drugu sobu i doneo pelenu, ali se zato bez problema vrti i sedne na krevet gde se presvlači).
Odaziva se na ime (ne baš uvek, ali nije ni da neće). Kontakt očima ima ali i to nije da će uvek gledati posebno nepoznate. Više me gleda kada pravim neke grimase pa mi se smeje.
Uzvraća osneh. Razume šta znači NE i tada se zaplače.
Pokazni gest prstom koristi kada pokazuje u slikovnici gde je šta a kada nešto hoće da uzme više se koristi otvorenom šakom mada nekad pokaže i prstom. Dešava se i da vuče nas da mu nešto dohvatimo kad ne može sam.
Retko hoće da maše, ali baš retko. Isto tako neće da pokaže gde su nos, oči, uši. . . iako je sve to hteo sa godinu i po.
U poslednje vreme voli da pogleda u luster (kada upalim svetlo obavezno pogleda ali ne drži pažnju na tome dugo, možda par sekundi) i pre dva dana počeo je kao da škilji ponekad, mada je imao faze od par dana kada je zapušavao uši na par sekundi (nije pravio problem kada bih mu skinula ruke sa ušiju i to je uradio možda svega desetak puta).
Sa decom se ne igra mnogo. Ne smetaju mu ali nije nešto druželjubiv. Sa sestričinama se samoinicijativno igrao ringe raja par puta i vije. I jako voli da mazi male bebe.
Nošu sada učimo da koristimo. Lepo jede (nekada hoće sam, ali najčešće je lenj da on jede kašikom) . Lepo spava. Nema napade besa, mada ponekad zna da se zasmeje eto tako dok nešto memlja ali opet kratkotrjano. Ne pati od neke rutine i nisam primetila neke stereotipije (ali više i ne znam šta tu sve spada osmi mahanja rukama, klaćenja, ljuljanja, tapšanja, pucketanja prstima. . . ).
Igra se autićima. Gura ih, kači prikolicu na traktor, nekad gleda i točkiće. . . . bocka bockalicama, zna da reši umetaljke, ređa kockice, lista slikovnice, ubacuje kamenčiće u rupice, igra se u pesku. Voli kada se mi sakrijemo pa da nas traži.
Krupa motorika je ok. Penje se uz i niz stepenjice, tobogan, uči da vozi trocikl, trči. . .
Ono što je najčudnije meni kod njega je što voli da trči oko stvari (stola, kola) ali kada ga povijate prihvatiće igru. Što nekada tokom šetnje ili dok trči oko stola voli da približi pogled zidu ili mušemi (stolnjaku). Voli da prati linije na tepihu ili terenu. Ove radnje ne traju dugo dok ih obavlja (ne trči 10minuta oko stola, već možda obiđe par krugova, ili samo par koraka dok napravi uz zid tako ga čudno gleda) ali traju već dva-tri meseca.
Sluh je ok. Ne puštam mu više crtane ni TV.
Moj opis je predugačak, ali sam pokušala što vernije da opišem stanje svoga sina.
Hvala vam,
majka Bojana Tankosić
ODGOVOR NA PITANJE >>
