Kako da se postavim?
Postovani,
U poslednje vreme imam puno problema sa svojim 13-ogodisnjim sinom. Prvi problemi krenuli su od ucenja i nekih njegovih licnih obaveza. U pocetku je odbijao da uci, pa je onda krenuo da zanemaruje svoje obaveze, tipa da sredi nered za sobom, i to neko svoje okruzenje odrzava urednim. Kasnije je krenuo da laze. pocevsi od toga da skriva lose ocene, skriva predjeno gradivo u skoli, ne bi li bio prinudjen od strane svog oca i mene da uci. . . Onda smo razgovarali sa njim, i rekli da nije lepo da nas laze, a da se uci mora, da ce ako ne uci to biti lose po njegovu buducnost. Nastavio je da laze i da uci jako malo, povrsno. Ogranicili smo upotrebu mobilnog telefona, al ne tipa – E kaznjen si nema telefona, nego jednostavno smo mu objasnili da ga telefon ometa dok uci i da za to vreme ne moze da koristi telefon. Razredna me je pre neki dan pozvala da mi skrene paznju da je moj sin postao nezaiteresovan za gradivo, da mu je sve jedno kad dobije losu ocenu i pri tom mi rekla da je dobio jedan iz iztorije, sto on nije prijavio. Pitala sam ga da li u skoli ima neki problem, za koji ja ne znam, on kaze ne, sve je uredu. Nas odnos je kulminirao sinoc kada sam ga posle njegovog navodnog ucenja, preslisala i videla da nista nije naucio, rekla sam mu da za vikend nece moci da ide na utakmice i na treninge, inace sport je jedina stvar kojoj se on u potpunosti posvecuje. Nije besneo, ma da je to radio ranije, ali se obukao i rekao da ide na neko drugo mesto gde nece biti mene, spakovao je i knjige jer bi navodno, tamo gde ide ucio. Uspela sam da ga vratim posle kraceg ubedjivanja, a onda sam mu rekla, gde god je nameravao da ode, i tamo mora da radi, jer se nerad nigde ne tolerise, i da svuda mora da se radi i da se uci. On mi je na to rekao- U grobu ne mora! Tada sam se povukla, i razmisljala da li je zeleo samo da me uplasi ili je zaista spremanda zarad nerada ucini nesto sebi. Onda sam mu smireno rekla da cu ja sve to sto se desilo te veceri morati da prijavim skoli, direktoru, psihologu, pedagogu. . . . on je rekao da to nisu njihovi problemi. Ja sam mu rekla da jesu i da cu to uciniti. Posle toga mi je rekao da ipak ne pricam nista u skoli, jer ne zeli da ga brukam. Nastavio je da uci, i pokusavao da sa mnom uspostavi najnormalniju komunikaciju kao da se nista nje desilo. Slicni dogadjaji su se dogadjali i ranije, mozda i sa vecom dimenzijom, priznajem i ja planem, ali se u poslednje vreme kontrolisem i suzdrzavam da pred njim iskalim bes, al opet s druge strane se bojim ako pustim sve. . . on ce raditi sta hoce, nista od njega nece biti, ako nastavimo sa ovakvim prepirkama, bojim se da ce pokusti da ostvari sovje pretnje. Molim Vas za savet.
