Kako naučiti dvogodišnju devojčicu da se zauzme za sebe?
Poštovanje.
Ja sam tata dvogodišnje (i dva-tri meseca stare) temperamentne i, recimo, hiperaktivne devojčice, još uvek jedinice. Vesela je, ceo dan nešto pevuši, smišlja nestašluke, stalno je u pokretu, ne voli da se drži, ljubi, mazi. . . Više je za akciju. Ja joj, što se tiče aktivnosti, dosta stvari dopuštam (da se sama penje uz stepenice, da trči, vozi trotinet i biciklu, sama se ljulja i klacka, juri za loptom i sl. ), majka se malo plaši. Dete inače ide u vrtić od svojih 14 meseci (doduše sa velikim prekidima zbog čestih bolesti i pripreme za operaciju trećeg krajnika, koja je obavljena). Jako dobro zna da nam pokaže šta joj ne odgovara (često to iskazuje burno) i da nam traži šta želi (glasnim insistiranjem, ranije i bacanjem, danas, recimo, otimanjem). U zavisnosti od objektivne situacije (možda bolje reći naše procene) to dobije ili ne dobije, ne kada se “pekmezi”. Svejedno, ne može da dobije sve i odmah. Ono što je suština mog obraćanja Vama je njen odnos sa decom, tačnije njeno ponašanje kada je neka igračka u pitanju. Dakle, ukoliko se ona igra sa nekom igračkom i dođe drugo dete i uzme joj iz ruku tu igračku, moja ćerka joj je prepusti, malo se pobuni, ustukne i ide da traži drugu igračku. Ponekad i drugom detetu ponudi tu drugu igračku u zamenu za spornu, ponekad ne. Meni to, jednostavno, smeta. Učim je da bude nezavisna, da ima radne navike i tome slično, ali ne znam kako da je naučim da se zauzme za sebe, da prosto zna da dokaže drugom detetu da se ona trenutno igra tom igračkom i da će je možda dobiti, a možda i neće (meni trenutno, krajnje nebitno). U pitanju su i mlađa deca i vršnjaci iz vrtića i starija deca. Moje pitanje je: “Kako da je naučim da se zauzme za sebe i da ne bude neko preko koga druga deca mogu da gaze! ”
