Tantrumi
Imamo dete od dve ipo godine. Tantrume tj napade besa ima svakodnevno, po par x dnevno. Udara sam sebe, baca se na pod, izvija kicmu, sutira nogama i rukama. Ima ih jos od pre nego sto je napunio god dana ali tad smo mogli da mu skrenemo pažnju, trajali su krace. Ima sve zubice, do sad smo nervozu pripisivali tome. Za dva dana skinuo pelenu sad sa dve ipo god, nikada nismo forsirali, ranije nije hteo nosu i nikada nismo terali na silu cekali smo sam da prihvati. Skinuo je i nocnu, trazi cak i sam da piski u wc solju.
Tako da ne znamo jel moguce da iako je prihvatio sve sam bez problema, da je ta velika promena ipak uticala na raspolozenje!
Napominjemo napade besa ima odavno, pomirili smo se da je takav, i da ce saradnja sa njim biti teska i naporna. Sad se osecamo nemocno, toliko se bacaka da ne mozemo fizicki da ga savladamo.
Sve knjige sam pročitala, bar 80% primenila u praksi i nista. Ono na sta nailazimo i u knjigama psihologa i od strane prijatelja koji su prolazili isto sa temperamentnom i emotivnom decom kao sto je nase, svima je pomogla tehnika dogovora, da zna unapred kad sta radimo. Apsolutno nama nije pomoglo. Pricamo mu npr sutra kad ustanes kupaces se u bazenu, ali kad ti mama i tata kazu da je gotovo, da nema vise kupanja, kazes vazi, dogovoreno, nije lepo da se vristi i place, da se mi osecamo tuzno itd, izadjes iz bazena bez plakanja, pa cemo da se igramo tvojim omiljenim igrackama. Pa objasnjavamo bar pola sata zasto ne moze da se kupa ceo dan (probali smo na milion drugih stvari da pustimo da vidimo dokle moze i moze bez problema dugo da Tera svoje).
Probali smo i da mu nesto obecamo da cemo ici/raditi i dan pre ili tog jutra, ili 10min pre radnje (npr sad ces da se klackas i spustis niz tobogan Jos 2x i onda idemo polako kuci da veceramo, ili pocnem da ga vodim korak po korak ka izlazu iz parka tako sto mu pokazujemo nesto drugo tipa drvo, neki cvet kako se zove, nista apsolutno, uporan i skoncentrisan u tome sto radi). Dajte nam molim vas jedan jedini savet, jednu recenicu da probamo da upali mozda, nesto sto nismo probali, neka kljucma sitnica.
Nemocno se osecamo, psihicki izmoreni. Gleda crtani i pocne da vristi jer se uplasi neke scene ili eto ne svidja mu se scena, insce puno setamo, TV ne gleda ni 1h dnevno.
To vec traje i traje neko vreme da place po ceo dan. Niti dozvoljavamo sve, naprotiv granice postoje zato i vristi po ceo dan jer nije ispunio hir, pustimo ga da izbaci to iz sebe ali on i kad se smiri opet place za isto iznova.
Priznajemo i po guzici je dobio par x, znamo da su te zastarele metode sad nedopustive, ali to su bile neke opasne stvari tipa prelazak puta, sipanje vode blizu struje i kada ni lepa ni stroga Rec nisu pomogli nijednom. Gde smo pomislili da je bolje da ga zaboli guza nego da mu se nesto desi. Urodi plodom privremeno pa nastavi isto ili Jos vise pocne da place tacnije vristi, on iskljucivo vristi i zacenjuje se do te mere da pocne da kaslje i slinavi. Na silu vristi pokusava uporno suzama da postigne cilj.
Izvinite na detaljima, ali zaista ne znamo sta vise. Inace je ovako dobar, nije neko ko skace po krevetu, divlja, nije nemiran, jedini problem su ti temper tantrumi koji nadamo se ne mogu biti gori od ovog trenutno. Znamo da to nije bolest i da ce proci, problem je sto ne znamo sta da radimo jer sve izaziva bes o igra i setnja i sve zivo, u svemu nadje nacin da đu nesto smeta, posto smo izbegavali sve sto izaziva napade. Medjutim sad nemamo sta da izbegavamo jer u svemu nalazi nesto sto ne sme i sto nije dozvoljeno.
