Imamo decaka od dve ipo god. Ne moze se reci da je nemiran jer nije u pitanju dete koje hoce svuda da skace, pentra se. Ali je stalno u pokretu, nekad se zaigra ali obicno ide od sobe do sobe i sve da vidi, da pita sta je sta. Inace 4-6h je napolju dnevno, obavezna setnja 2x dnevno, sprecava nas samo grmljavina i kosava. Voli da kopa, vozi motorcic, prlja se, trci, nista od toga ne branimo u smislu da ga drzimo pod staklenim zvonom. Kao i svako dete voli da je napolju, kad ustane gleda crtani 20 min mozda, toliko i uvece pre vecere i to je to. Za razliku od većine bar 20% vrsnjaka sto uveliko biraju YT kanal, on nema pojma, niti nam pada napamet da mu dajemo. Naravno 2x mesecno odgleda neki crtani ako putujemo dalje, ako slusa pesmice pa da eto odgleda koji video, al to ukupno nije mi 2h mesecno. Medjutim zadnji put sa nasom dr jednostavno nismo našli zajednički jezik. Onako nas je mehanički po knjigama svrstala u zavisnike . Nismo od roditelja koji ne zele da priznaju greske. Ali ne mogu da govorim da gleda crtace po ceo dan kad to apsolutno nije tacno, naravno da nije hteo kao nijedan dvogodišnjak da sedi mirno da ga dr pregleda, nista nenormalno. Tacnije ima izrazene tantrume koji su trenutno jako izrazeni i svesni smo da je to normalno i prolazno, svesni smo da treba da budemo strpljivi i istrajni. Medjutim to sve postaje teze. Naravno nismo za batine, niti smo ih i sami dobijali kao deca. Medjutim prelazak puta gde on posle x puta pricanja ponovo stane namerno ili ako nas u besu ugrize, udari, priznajemo tada jeste nekad dobijao blago po guzi, klasika. I strozijim tonom se objasni da je to opasno, da ne sme mama da se udara ili tata. Ako tu gresimo ok, ali zar treba da dozvolimo da nas udara i komanduje nam sta ce i gde radi! Naravno prvo se prica, ponavljamo kao papagaji, medjutim ako isto ponovi 10x za pola sata jer zeli da istera svoje i dobije sto je zacrtao onda nas udari onda tad dobije po guzi ili mu spomenemo prutic nemirka (nit ga imamo nit ga je dobio niti ce, cisto eto da zna da postoji). Kapiramo mi odlicno da te mere nisu vise moderne, da nije preporucljivo, ali zaista u trenutku prelaska puta da vam zastane sa 12kg pa ga vucete da vas ne udari auto ili kad posle 100 zagrljaja i poljubaca i reci uteha i blagim tonom on vas opet mlatarajuci rukama i nogama udari (namerno ili vecinom nenamerno) prosto i najbolji i najmirniji covek pukne u sekundi.
I dr nam uporno prica popustali ste mu dok je bio Jos bebac pa se to sad vama vraca. Pustali smo ga da place par noci, ostavio mleko, poceo da pije umesto mleka vodu, jer je bio u stanjuss god ipo da popije nocu flssicu iz navike samo. Bilo je tesko i naporno al smo istrajali zajedno. Sam se uspavljivao bez ljuljanja, doduse tu smo vise imali srece, nikada nismo na prvo plakanje na prvo kme trcali, skakali oko njega. Kad padne ako nema krvi, suzdrzimo se, pokusamo da kazemo bez straha na licu, nije nista ustaj poljubimo ga i idemo dalje. Nismo dozvoljavali nosanje po ceo dan u rukama, srecom ni trazio nije. Pre god dana nije znao ni TV sta je, ni telefon, slatko se ograničava, i nema sile da ikome popustim da mu udovolji da dobije sta pozeli. Niti mu je dozvoljeno da lomi namerno, baca predmete, naravno ako se desi slucajno idemo dalje uz pricu da sledeci put pazi. Prosle god, sa god ipo dana je umeo da iz cista mira udari nekog ili gurne, otme igracke, papagaj mi nije bio ravan. Evo sad posle god dana deli igracke sa svima, nije toliko sebican s obzirom na uzrast. Ne uzima tudje bez dozvole, naravno desi se, ali retko kad, ili vratimo ma koliko plakao ne popustam. Grli i mazi decu koja mu se dopadnu i igra se, vrlo druzeljubiv, upoznaje se i prilazi prvi. Ali bira drustvo, ako mu se neko ne dopada okrene se ode da se igra sam ili trazi dalje.
Nismo savrseni roditelji, niti se trudimo da budemo bezgresni, to prosto nije ni moguce. Ali ako je kao sto dr tvrdi jer je boze moj bio nemiran na pregledu koji traje 10 min, a mi sa njim 24h , on razmazen i ima poremećaj pažnje jer gleda TV 1h dnevno max, onda cemo potražiti pomoc psihologa bez sramote. Cak sta vise dok nismo malo bolje bili upoznati sa tantrumima i hteli da odemo po savet, zasto da ne.
Evo primer recimo treba da ide kuci pa da se odvoji od drugara, pricamo unapred gde cemo ici, najavim mu ranije da krecemo i sta ga sledece ceka. Ili naravno dobije nekad sladoled, kokice, pobogu dete je mora nekad i da se nagradi ako je bio dobar ceo dan.
I onda krece udaranje zubima u pod (obicno to bude drama samo pazljivo to radi, ali se desava i da se zanese i onda ga uzmem i zagrlim ili samo sklonim, ili grize predmete, uzme grize igracke, stane na mestu i ne mrda, ili se bacaka rukama i nogama po betonu itd), pravi tantrum ili napad besa bolje receno.
Ignosiranje, pricanje, nista ne pomaze. Dete je takvog karaktera i temperamenta da je jedan dan super, sve uz dogovor pruzi mi ruku kaze vazi tako cemo. Narednih 3 dana nista ne pomaze, ako kazem ne moze sladoled mora da se ruca ili eto odlazak iz parka ili babe i dede, ili da mora za stolom da se jede. Naravno nekad popustimo za neke sitnice, svesni smo da je mali da nece biti divljak ako je dobio jednom u mesec dana bukvalno 5 min duze u parku ili kockicu cokolade pre rucka. Ali za krupnije stvari smo uporni. Problem je sto ni iz milion procitanih knjiga kod nas skoro nikada nista ne pali. Zdrav, prav sta je problem ne znamo.
Uporan da dobije sta je pozeleo u tom trenutku i u stanju je da place preko 30 min, provereno. Pustili smo ga jednom i najgore sto se zaustavio i skrenuli mu konacno paznju na nesto drugo, medjutim za 10 min eto opet njega sa istim zahtevom. Stane i krene drama sto nije dobio sta zeli.
Inace ostavio je pelene sam sa dve ipo, jeidni sto kaki u gace to nikako da skapira da nije lepo da mora da trazi nosu, piski sve normalno pelene nema dva meseca i jace, ni nocu ni danju, sam skinuo bez prisile. Samo eto kaki u gace i koliko god pricali dok mu ne klikne ne vredi, nismo ga vikali i kaznjavali, ne pricamo da je to lose nego da se desava i da sledeci put najavi na vreme.
Cuclu smo morali zbog vrtica jer krece sad od sept, ostavio za jedan dan, medjutim budi se nekad nocu nedostaje mu ali nece da je vise stavi u usta, samo iz navike se budii to je to. Nekad spoji celu noc, medjutim duze vreme kasno zaspe popodne pa samim tim i uvece, vristi bacaka se nema sile da ide u krevet iako su isti rituali, iste navike svako vece, i onda zaspe sam bez problema ode u sobu i legne. Ali je samo problem sto je vremenski mnogo sve pomerio.
Da li mi negde gresimo da li je to velika promena za njega pelene+cucla, plus zna da krece u vrtic iako deluje da se raduje i jedva ceka zbog dece i igranja sa njima.
Da li mozete na osnovu vaseg dugogodišnjeg iskustva da nam date neki primer, neku recenicu, sta da kazemo da upali! A da nije dogovor, pricanje, ignosiranje kad besni (ignorisali smo 10000 x), priprema unapred, tacnije plan gde cemo ici i sta raditi, aposlutno smo sve probali, retko, retko kad uspe.
I da, ume da se budi nocu i pocne da vristi i ne mozemo da ga smirimo ili spava pa ujutru pocne da se vrti i place u snu.
Napominjem sem pelene i cucle nikakva druga desavanja bitnija nije bilo.
Izvinite predugačka je poruka, tj pitanje ali nas bas zanima vase misljenje. Treba li da primenimo neku drugu metodu ili prosto moramo da cekamo da prodje ta faza uz sve nase.
Hvala Vam puno unapred na ocekivanom odgovoru,
Srdačan pozdrav
ODGOVOR NA PITANJE >>
