Postovani doktore, Imamo bebicu koja ima 10 meseci ( ustvari 10 i po), i koja nipocemu ne zaostaje u fizickom ili psihickom razvoju. Problem koji je prisutan od rodjenja pa do sada, a kako mi se cini, nastavice se i u narednom periodu jeste – SPAVANJE. Nasa bebica se budi NAJMANJE 3 puta u toku noci. Prosecno 5-6 puta u najnepravilnijim mogucim razmacima. Ono sto je jaaaako interesantno je da je beba cesto u tim momentima ( kada se probudi) spremna za interakciju – Zeli da je uzmemo u ruke, setamo, upalimo svetlo, citamo knjigu, spustimo na pod . . . Dakle, zeli da se probudi i OSTANE BUDNA. Moje pitanje je KOLIKO NAJMANJE bebe ovog uzrasta mogu da spavaju bez fizickih i psihickih posledica ! ! ! NARAVNO, kao i svaki roditelj, zelim samo najbolje za svoju bebu, i mislim da je to sto je primoravamo tokom noci da spava ( ugasena svetla, nunanje, dojenje . . . ) negde frustrira i ometa u razvoju ( bilo fizickom, bilo psihickom). Jedan sam od onih roditelja koji deci maksimalno omogucavaju da se ponasaju kako ona zele, imamo stariju devojcicu koja ima 9 godina i sa njom nismo imali slicnih problema (nije nikada bilo potrebe da je NATERAMO da spava), iako je odgajana u istom duhu. Bilo bi odlicno kada bi postojala neka minimalna granica spavanja, i kada bismo bebici mogli da omogucimo da spava kada ona to zeli, a ne onda kada mi mislimo da je to u redu ( cesto puta je uspavamo oko 2h nocu, jer je krajnje vreme ), ali nismo sigurni da je to zdravo za nju. HVALA UNAPRED.
ODGOVOR NA PITANJE >>
