Postovani, imam nekoliko pitanja na koja bih volela da mi odgovorite. Moja devojcica ima 2godine i 8 meseci. Rodjena je sa 3750gr. Od pocetka je bila veoma pospana beba, jela je ali nije dovoljno jer je prosecna mesecna tezina koju je dobijala bila od 500 do 800gr. Radili smo razne analize, sve je bilo u redu. Sa godinu dana ona odjednom postaje hiperaktivna. Do dan danas. Vesela je, razigrana, sve razume ali jos ne prica. Sem nekih osnovnih stvari. Mama, tata, necu, hocu, daj mi, moje itd. Sve u svemu govor joj se svodi na manji fond reci. Recenice jos ne formira. U razgovoru sa pedijatrom, ne zeli da ucestvuje. Jednostavno nepoznate osobe ignorise, samo cuti ne zeli ni da ih gleda. Tako da pedijatar meni kaze u smislu, , da ja skrivam neku njenu bolest lose sam se izrazila, ali to je to u prevodu. Ja kao majka tvrdim da ina sve razume, zna, i mnogo je pametna. Jednostavno ne mozes je prevariti za neke osnovne stvari. Kao dete. . . odlucila sam se pre par meseci da je upisem u vrtic kako bih joj pomogla da se uz svoje vrsnjake malo opusti i da pocne da prica. Adaptacija je trajala puna 2 meseca. Psiholog vrtica je po prvi put dozvolio da majka bude sa detetom po 2h u vrticu prvo vreme. Jer se njen plac i ponasanje nije uklapao ni za najgorov vrstom adaptacije. Posle mesec dana neuspesnog adaptiranja sam htela da je ispisem, jer sam vec digla ruke od toga da ce ona ostati tu. Ali sam ipak odustala. Uciteljica je odlucila da se ja sklonim iz vrtica jer ovako necemo nista postici, dok ce je psiholog pratiti. I da krene sa celodnevnim boravkom. Tako je i bilo. 20-tak dana je plakala nije htela da jede, da se igra i odjednom se vezala za uciteljicu. Posle bi plakala na dolasku 5 do 10min i odjednom prestala. Jedno jutro se sama obukla i cekala da krene u vrtic. Preko noci se desila drasticna promena. Kada bi usli u vrtic ona bi trcecim korakom isla ka svojoj ucionici, poslala mi poljubac i srecna ostala unutra. Pocela je normalno da spava u vrticu, jede njihovu hranu i ugojila se 1kg za mesec dana. Imala je zadnju godinu dana 13kg a sada 14. Visoka je dosta za svoje godine pa izgleda mrsava i dalje. Tako posle izvesnog vremena kod logopeda je ostvarila neki kontakt, i pocela je sa nepoznatim osobama da ostvaruje kontakt, da se druzi, sto nije pre vrtica nikako htela. Ali sve kroz mimiku. Vecinu stvari dobija kroz plac, jer je previse razmazena. Koliko god da se trudim ona ima nesto urodjeno u sebi, neka vrsta tvrdoglavosti, koju niko ne moze da pobije. Previse sam zabrinuta za njen govor ne znam sta bih dalje radila. . . da napomenem da imam sina od 9godina koji nije pricao tano 2 i po god sem jedne reci , , ouffff samo je to upotrebljavao. Ali posle preko noci je poceo da prica, za nedelju dana je usavrsio govor i dan danas nema nikakvih govornih mana. Sto bi se reklo bas je pricalica. Molim za pomoc, savet. . . unapred zahvalna!
ODGOVOR NA PITANJE >>
