Psiholog
Postovana, zanima me kada je trenutak odvesti dete psihologu! Moja cerka ima dve i po godine. Bez lazne skromnosti, izuzetno je napredna. Ne znam kako drugacije da opisem ono sto zna osim – sve o cemu smo ikada pricali. Sve mesece u godini, dane, brojeve do 10, godisnja doba, voce, povrce, boje, divlje-domace zivotinje, neka slova, SVE pesmice, dosta engleskog . . . U kuci ona je jedna vesela i energicna devojcica. Mnogo prica, izgovara i L i R. Igra se i sama a i sa nama igara poput – da glumi(mo) dve lutkice, frizerke , doktorke , prodavacice , Sama se oblaci, svlaci, brise, seda na nosu, obuva . . . Slaze sve slagalice. Spretna je jako – preskace, hvata loptu i sl. Ide u vrtic od oktobra. Stalno dobijamo pohvale kako je jedina znala brzalice, ili sve pesmice ili da slozi slagalicu . . . ALI i da je jako povucena. To je do te mere izrazeno da je ekstremno. Njeno samopuzdanje je nikakvo, nesigurna je i nesnalazljiva. Ne ume da se izbori za svoje i sve daje. Znaci – ona ce se savrseno lepo igrati sa drugom decom ako su ona dobra, cim je neko bezobrazniji – da joj uzme nesto, da je gurne, da srusi, da vice . . ona se povlaci . . ne ume. Kada se penje na tobogan ako se okrene i vidi iza sebe da se jos neko penje, krenuce unazada da se vraca da bi propustila druga/drugaricu. Ako neko stoji na prolazu pitace mene Kako da prodjem , Nece umeti da prodje pored tog nekog, gurne, zamoli da se skloni ili sl. U igraonici trazi da se JA igram sa njom, ne ume da uspostavi kontakt sama, Ako sam i ja tu, pa to zajedno uradimo – igrace se lepo. Takva je i na svom terenu tj kod kuce kada neko dodje, sve ce dati i ne ume da uzme. Opet ponvljam – UME da se igra i lepo se igra dok je sve ok. U vrticu, kaze vaspitacica – ucestvuje lepo u zajednickim igricama, kada dobiju vreme da se sami organizuju u 99% slucajeva se igra sa samo jednom devojcicom. Ona kada prica o njimaörica o svima sa puno ljubavi (MOJA. . ) i cesto prica o njima, ali ne ume sa njima tj ni sa kim. Beba ako je uhvati za ruku, ukopa se. Nikada ne bi nekoga udarila, gurnula, srusila nesto i sl. Generalno je i sa mnom jako jako jako poslusna. Nije stidljiva. Potrebno je vreme da se opusti ali vrlo brzo ce pevati, recitovti, igrati. Kada odemo negde i treba da ostane u drugoj sobi sa devojcicama da se igra, nece. Place. Pre bi da to bude u sobi gde sam i ja i da ej gledam dok to radi. Cak ce pre traziti da se ja igram sa njom. Ma koliko devojcice bile poznate i prostorija. Vaspitacica npr kae da sa njom nije takav slucaj – njoj sve prica i igra se sa njom. Sa decom teze, ali da se poooolako opusta. Da li to zato sto zivi sa starijima – mama tata baka deka. To je to, ukratko :D. Izvinite na duzem postu. Jako me sekira njena nesigurnost i manjak samopuzdanja, Zanima me da li ovde ima znakova patoloskog ponasanja ili bi to trebalo doci na svoje! Da li da potrazim pomoc/savet! Ona je dojena do pre 3, 5m, mozda i to ima uticaja. Mada nije toliko vezana za mene, trenutno najvise voli baku. Puno pricam sa njom, pokusavam da joj podignem samopuzdanje, hvalim je – ne znam da li je to dobro, ali i vicem – ne znam da li je to kod ovakve dece pogubno ! Volela bih da mi neko pomogne . . . Hvala
