konsultacija
Postovani, imam devojcicu od 2 god. i 5 meseci. Generalno poslusno je dete. Koliko je to moguce u njenim godinama. Pokusavam svaki problem koji imam sa njom vezano za njeno po nasanje(kad odbija da skupi igracke, kad pokusava da eskivira neku obavezu) da resim razgovorom sa njom i da shvati da mora da skupi nered iza sebe i da ima obavezu prema svojim stvarima. Od malena je vezana za mene i tesko prihvata druge uglavnom starije ososbe. Ide u vrtic, obozava vaspitacice i drugare. Voli da se igra sa decom narocito sa decacima i to starijim. Imam utisak da su joj oni uzor. Moje pitanje vama je na koj nacin da je oslobodim da svi ljudi sa strane(poznanici) koje je videla barem vise puta u toku njenog odrastanja nisu joj pretnja ni opasnost vec kad su mama i tata tu da ne treba da brine i da se plasi. Sa vaspitacicama odlicno saradjuje i kazu da je poslusna, ali tek je pre nekoliko mesesci pocela da razvija neku komunikaciju sa njima, i to samo kad ona zeli, kad joj je nesto potrebno. Kad joj se one obrate ona se samo smesi, i cuti. Imam utisak sto vise dajem znacaj tome i kad joj pricam da treba da razgovara jer na taj nacin drugi znaju sta ona zeli, oseca, misli ona kao da mi sve vise kontrira. Pre neki dan je rekla pre nego da krenemo u goste Ide Duda sa mamom ali nece da prica . Sticem utisak kao da joj je to moje moljakanje interesantno. Bojim se jer sledece godine menja vaspitacice i prelazi u stariju grupicu i kako ce da se navikne na nove vaspitacice. Hvala unapred.
