Kako se suočavanje mog deteta sa vlastitom nesposobnošču uzrokovanom defomitetom nogu može odraziti na njen pishički razvoj?
Sve što sam ovde pročitala odnosi se na fizičke nedostatke, poremećaje i bolesti. A ono što je jednako važno ili ponekad i važnije je – psihički razvoj deteta. Kao socijalni fobičar koji se svakodnevno susreće sa važnim životnim situacijama u kojima sam sputana da u punoj meri reagujem kao slobodan i čovek sposoban za život, sada sam jako uplašena oko svega što bi mom dedetu moglo u budućnosti da donese bespotreban nedostatak vere u sebe i osećaj da je svakodnevni, prosečni život mesto za neke druge ljude. Naime, moja troipogodišnja ćerka ima takvozvane X noge i stopala okrenuta prema unutra. Svodovi na tabanima su sada malo zategnuti i primećujem da u čvrstoj obući sa ulošcima nešto bolje hoda nego kada je bosa. Ali generano ne vidim značajan pomak otkako je prohodala. A prohodala je kasnije u odnosu na drugu decu. Motorički razvoj vidno kasni za ostalom decom. Već pokazuje strah od raznih fizičkih prepreka koje su drugoj deci zadovoljsto. (Nedavno je izjavila da je onaj tobogan zabranjen za Sofiju . ) Ponekad se upinje da poskoči u mestu, a onda viče – vidi, mama, ja mogu da skačem! ja mogu da skačem! Dakle jasno je da svakodnevno, poredeći se sa drugom decom, dobija negativnu potvrdu svojih sposobnosti. A meni se srce kida zbog toga i, očito, trebam pomoć dečjeg psihologa. Pa je moje pitanje – možete li mi reći nešto na ovu temu i da li me možete uputiti dalje, kome da se obratim. Htela bih da znam kako ja da se postavim u ovim okolnostima i pomognem svojoj Sofiji da što bezbolnije prođe kroz ovu fazu. I naravno, volela bih da znam hoće li se te njene nogice zaista jednoga dana potpuno ispraviti. Ako smem ovde da dam i jedan predlog – bilo bi to da uključite i nekog psihologa za konsultacije ovog tipa. Veliki pozdrav i hvala na datoj mogućnosti da vam se zabrinuti roditelji jave. Lidija Janjić
