Vakcina protiv hepatitisa

Vakcina protiv hepatitisa
Epidemija hepatitsa A je iza nas, ali nema “garancije” da se neće ponoviti.

Mnogo se priča i piše o sprečavanju ove bolesti, pre svega iz “higijenskog” ugla, ali se nedovoljno zna o najefikasnijoj prevenciji – vakcini protiv hepatitisa A

Kad je prva vakcina puštena u promet?

Bilo je to 1995. kad je prva vakcina protiv hepatitisa A ugledala svetlost dana. Sve se zbilo u SAD, a preparat je dobio ime HAVRIX*. Proizvođač je bio glavom i bradom GlaxoSmithKline. Ubrzo, tačnije iduće godine, usledio je kontranapad od strane drugog giganta, Merck & Co., Inc, te se usamljenom HAVRIX*-u na apotekarskim policama pridružila mlađa sestra VAQTA*. Obe su vakcine mrtve, a kao adjuvans (“podlogu vakcine”) koriste aluminijum hidroksid. Sem po proizvođaču, razlikuju se i po tome što mlađa nema u sebi konzervansa.

Kako se daje vakcina?

Vakcina se daje injekcijom, u deltoidni mišić (gornja trećina spoljašnje strane nadlaktice), a kod male dece može se dati i u stegneni mišić.

Ko je kandidat?

Prema preporuci CDC-a (Centra za kontrolu zaraznih bolesti u SAD), vakcinacijom bi trebalo obuhvatiti:
* Svu decu uzrasta jedne godine (tačnije od 12. do 23. meseca)
* Sve osobe starije od 12 meseci koje putuju, borave ili rade u bilo kom području sveta sem SAD, Kanade, zemalja Zapadne Evrope, Novog Zelanda i Australije.
* Muškarce koji upražnjavaju polne odnose sa osobama istog pola
* Ovisnike o drogama bilo da ih uzimaju oralno ili ubrizgavanjem
* Pacijente koji pate od bolesti krvi kao što je hemofilija
* Osobe koje rade sa primatima inficiranim HAV (Hepatitis A Virusom) ili koje rade sa samim virusom u istraživačkim laboratorijama.
* Premda pacijenti sa hroničnim oboljenjima jetre nisu pod posebnim rizikom da budu inficirani, dobro je da stanu u red, jer ako kojim slučajem do infekcije dođe, mogu razviti ozbiljne posledice
* Bilo koja osoba koja izrazi želju da se imunizuje protiv hepatiitsa A

Kada?

Vakcina se primenjuje u dve doze. Kod dece, prvu dozu bi trebalo dati u periodu od 12. do 23. meseca starosti. Deca koja nisu do tada vakcinisana, mogu vakcinu dobiti i kasnije. Za ostale, započinjanje vakcinacije može biti kad god se osoba nađe u nekoj od gore navedenih grupa. Imunitet se stvara za 15-30 dana.
Dve doze vakcine su potrebne za dogotrajnu zaštitu i “miran san”. Druga doza ili revakcina se daje najranije 6 meseci posle prve, a najkasnije do 12. Kad je u pitanju Merck-ova vakcina, ovaj period se produžuje za još 6 meseci (6-18).

Ko ne treba da bude vakcinisan?

* Osobe koje su preležale hepatitis A, jer ostavlja doživotni imunitet
* Svi oni koji su odreagovali na prvu dozu vakcine ili su alergični na bilo koju komponentu vakcine
* Deca mlađa od 12 meseci
* Trudnice i dojilje
* Osobe koje imaju temperaturu ili znake ozbiljne akutne infekcije do ozdravljenja, dok one sa blagim znacima infekcije mogu primiti vakcinu

Koji se neželjeni efekti mogu javiti posle vakcinisanja?

Najčešći neželjeni efekat je upaljenost, znojenje i crvenilo na mestu primene. Takođe mogu se javiti i glavobolja, porast temperature, mučnina, gubitak apetita… Ovo su blagi efekti, ali se mogu javiti i oni znatno ozbiljniji, kad se radi o alergijskoj reakciji, bilo prema vakcini ili nekoj od komponenata. Tada se obavezno treba javiti lekaru. U prvom slučaju može se predložiti upotreba paracetamola. Aspirin ne treba davati bilo kome mlađem od 20 godina zbog mogućnosti nastanka opasnih komplikacija (Rejov sindrom).

A šta ako je došlo do izlaganja virusu?

Prema najnovijem istraživanju, sprovedenom od strane tima istraživača sa Bejlor medicinskog koledža, pod rukovodstvom Džona C. Viktora (John C. Victor), a koje je 18. oktobra, smelo objavio Medicinski Žurnal Nove Engleske (New England Journal of Medicine), lek prvog izbora kod prokuživanja je vakcina. Zašto i kako? U toku istraživanja došlo se do zaključka da vakcina primenjena u prvih 14 dana, ima terapijski efekat kao i imunoglobulin. Vakcina “radi posao” jer je vreme inkubacije 28 dana, tako da u tom periodu postoji dosta vremena za formiranje imuniteta. Studija je sprovedena nad 1090 stanovnika Almatija u Kazahstanu, koji su bili starosti od 2 do 40 godina. Istraživači su došli do skoro istovenih rezultata u dve grupe u kojima su primenjivali imunoglobulin u jednoj, a vakcinu u drugoj.
Zašto ne jednostavno imunoglobulin? Brojne su prednosti vakcine nad imunoglobulinom. Neke od njih su veća pristupačnost, manje neželjenih efekata, lakša primena, dogotrajnija zaštita. “Svako ko je ikad primio injekciju imunoglobulina, reći će vam da to nije najslađe iskustvo. Pre liči na ubrizgavanje sirupa od kukuruza i preti da izazove značajnu lokalnu reakciju i bol na mestu primene”, našalio se vođa tima.
Stoga, CDC je odlučio da preporuči vakcinu protiv hepatitisa A u borbi protiv infekcije kod svih osoba starosti od 12 meseci do 40 godina.

Kombinovana vakcina.
Postoji i kombinovana vakcina kojom se postiže imunite protiv hepatitisa A i B. Ime joj je TWINRIX* i u upotrebi je od 2001 godine. Daje se u tri doze, osobama starijim od 18 godina. Prva doza je u trenutku davanja, druga posle mesec dana, a treća posle 6-12 meseci. Takođe je preporučena od strane CDC-a.

Podeli:

Komentari

  1. Zanima me, ako sam privila prvi deo vakcine, a drugi nisam. Proslo je 5 godina.. Da li mogu da se revakcinisem sad? Jer sam radila test i pise da mi je HAV reaktivan..

    Odgovori na komentar
Strana 3 od 3<123

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA