Uvredi me ako će ti biti lakše, a znamo da neće

“Šta te to toliko boli u tvom životu da misliš da će proći ako mene povrediš”? (Ž.Laušević)

Foto> Pxfuel

Nije retkost da poželim postaviti ovo pitanje pojedinim ljudima. Uglavnom usputnim, nedovoljno poznatim, slučajnim.
Eto, baš juče sam proživela tu situaciju. Doduše, da je bilo mog nečinjenja, situacije ne bi bilo. Ali…. Povedena nekim iznenadnim impulsom i idejom koja se javila niotkuda da bih mogla učiniti nešto dobro i korisno, jedan gest pažnje, mali doprinos, bez da mi je ma ko to tražio, doživeh uvredu koja je lakše mogla biti preskočena nego upućena.
Posvetih dobar deo svog dana onome za šta sam do juče verovala da najbolje znam i umem. Potrčah, iscimah se, uložih sav svoj kapacitet, odlučih da nije važno što ću probdeti noć, potrudih se da mentalni kapacitet i fabrika ideja budu u punom pogonu, i napravih nešto čime sam intimno bila zadovoljna.

Istina jedan, to niko nije tražio od mene.
Istina dva, moj lični doživljaj ne garantuje kvalitet proizvoda, daleko od toga.
Istina tri, davno sam prerasla potrebu za tapšanjem po ramenu i uverenost da bi to trebalo da znači da je nešto dobro, a izostanak istog da je loše.
Istina četiri, sve prethodno navedeno ima za cilj da prikaže situaciju i odagna primisao bilo kakvog smišljenog, planiranog delovanja, pa time i velikih očekivanja, već da ukaže na spontanost donesene odluke i želju iz koje je nastala.
Istina pet, “šta se petljaš s nečim čime ne moraš” nekada ima smisla, ali ne uvek, jer mnoge dobre stvari bi mogle biti izgubljene zbog takvog stava.

Iako srećna zbog same ideje i realizacije, spremna sam bila na različite varijante odgovora, jer, Bože moj, toliko puta sam nečim bila oduševljena dok je neko drugi imao mlaku reakciju ili mu se nije dopalo. Pa, ni sama ne delim oduševljenje istim stvarima kojima se drugi dive.
“Hvala”, “Lepo je”, “Ne dopada mi se”, “Moj ukus je drugačiji”, “Sa par izmena bilo bi bolje”, u mojoj glavi su to varijante odgovora koje bih mogla očekivati.
Odgovor: “Ovo je potpuno amaterski” nije bio na toj listi, jer se nikada ne bi našao na bilo kojem mom spisku mogućih reakcija. Naročito ne nepoznatoj osobi, naročito ne nakon nedvosmisleno naglašene dobre namere koja je navedena kao razlog nastanka date tvorevine, naročito ne ako imate minimum kućnog vaspitanja, kulture, lepih manira, posebno ne ako Vas sujeta nije pojela do te mere da je ovladala svakom Vašom mišlju, reči i delom toliko da ni ljudski gest ne možete primiti kako treba i odreagovati na način svojstven kulturnoj osobi. Imajući u vidu prirodu rada, ovakav komentar i reakcija se ne mogu tumačiti dvojako.

Primakla sam se 40-oj godini života, a još uvek nisam imuna na ovakve situacije. Nikadi neću ni biti, verovatno. Ipak, ono što me posebno plaši jeste kako će se moja deca tokom odrastanja, a i kasnije nositi sa tim. Iako je sastavni, neodvojivi deo života i svakodnevice, iako nije i ne može sve biti bajka, negativnost drugih, a posebno malicioznost, mogu na pojedine ličnosti da utiču različito. Neko će baš to doživeti kao stimulans i vetar u leđa da pokaže pevenstveno sebi koliko može i vredi. Nažalost, ima i onih koji će svaki naredni put biti sve više potišteni i sa sve manje vere u sebe. Razgovaram često sa decom. Trudim se da u svakoj konkretnoj situaciji dam pravi, i knjiški i životni savet, iako svesna da i dan danas reagovala bih jednako kao oni. I deca znaju da povrede, samo valjda sa manje proračunatosti nego odrasli.Radom na sebi se može težiti svrstavanju u prvonavedenu grupu, ako to već nije u samoj ličnosti.

I ma koliko se činilo težim biti onaj kojeg nečija reč može dotaći, poremetiti, pa i povrediti, s ljudske strane gledano – bolje je. Proći će i situacije, i reči, i ljudi, zaboravićemo, ići ćemo dalje. A, onaj koji ima potrebu da povredi i uvredi, nastaviće da živi sa tim, a sa svakim novim nedoličnim gestom neće mu biti lakše, naprotiv.

Grudva jeda koja se kotrlja niz snežnu liticu ne troši se, već raste, a posledice njenog nekontrolisanog kretanja nepredvidive su. Zato, samo je bitno skloniti se sa njene putanje!

Mama Marija

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA