Kada govorimo o Srbiji, zemljama Balkana i ostalim tranzitornim privredama slobodno možemo reći da ekonomska kriza sa kojom smo se suočavali i koja na žalost još nije prošla je samo donekle posledica navedene globalne finansijske i ekonomske krize. Tako je prevashodno iz razloga zato što se privreda Srbije razvija u vrlo nestabilnim i porblematičnim okolnostima koje su karatkteristične za sve države koje se nalaze u tranziciji iz planske u potpunu tržišnu ekonomiju. Takvi privredni sistemi su stalno na iskušenjima zbog nasleđene i može se slobodno reći nedovoljno, a u nekim delovima apsolutno neizgrađene ekonomske i privredne strukture.
Međutim sve krize, a samim tim i ekonomska imaju svoje pozitivne strane, a to je da su one ustvari alarm za promene, koji ukazuje da se prethodni sistemi moraju rekonstruisati radi budućeg napretka. Pozitivni uticaj ekonomske krize mogao bi se iskoristiti kao putokaz za uspostavljanje stabilnijeg i nadasve održivog razvoja.
Nacionalna strategija održivog razvoja RS koju je Vlada donela za period 2008-2017 određuje održivi razvoj kao ciljno orjentisan, dugoročan, neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces kojim se utiče na sve životne aspekte, kao što su ekonomski, socijalni, ekološki i institucionalni.
Opšte je poznato da je dobro korporativno upravljanje i upravljanje uopšte od vitalnog značaja za održivi razvoj.
Dobro funkcionisanje pravnih i državnih institucija uz neophodnu vladavinu prava je od vitalnog značaja za dobro upravljanje. Slab pravosudni sistem u kome se zakoni ne poštuju i ne sprovode uz izraženu korupciju dovodi do potkopavanja poštovanja vladavine prava, do sveopšte degradacije i ugrožavaju težnju ka održivom razvoju i napretku.
U skladu sa napred izloženim neophodno je da se u cilju razvoja, pažnja i napori usmere ka uspostavljanju funkcionalnog pravnog poretka u kome će se sankcije za nepoštovanje zakonskih normi izricati i nadasve primenjivati, u suprotnom beta rizik koji utiče na privlačnost ulaganja u određenu zemlju u ovom slučaju u Srbiju će i dalje rasti, a samim tim preslikavaće se na rast alfa rizika koji direktno utiče na kvalitet korportivnog upravljanja u određenim kompanijama koje ipak treba da budu glavni pokretači prevazilaženja problema u kojima se nalazi privreda određene zemlje.
Jer kako je rekla Joan Robinson „Smisao ekonomije se ne sastoji u konstruisanju modela, već u stalnom naporu da se celokupnom čovečanstvu olakša život“.
Pitanje koje se neminovno na ovom mestu nameće je kako dobro korporativno upraljanje utiče na održivi razvoj? Dobro korporativno upravljanje doprinosi održivom ekonomskom razvoju na taj način što poboljšava poslovne rezultate kompanija i njihovu operativnu efikasnost, olakšava, a samim tim i poboljšava pristup tržištima kapitala,dovodi do umanjenja troškova kompanija u smislu pribavljanja kapitala i podiže vrednost imovine, i doprinosi boljoj reputaciji kompanije.
Nažalost, izgleda da mali broj društava zaista shvata dubinu i složenost ove teme.
Za početak neophodno je u određenim delovima pristupiti sveobuhvatnom restruktuiranju korporatvinog upravljanja što je složen i veoma često dugotrajan proces, kome se ipak da bi se desio napredak mora pristupiti .
Tranzicioni period nacionalne ekonomije i društva u celini predstavlja sveobuhvatno prilagođavanje društva novim i nadasve željenim standardima. U Republici Srbiji kao željeni standardi uzimaju se standardi Europske unije.
Da bi određeno privredno društvo opstalo na tržištu u novim uslovima poslovanja u najvećem broju slučajeva mora potpuno da prestane sa dosadašnjom praksom poslovanja, rada i ponašanja. Promene koje se putem principa dobrog upravljanja moraju uvesti u cilju prilagođavanja novonastalim uslovima su sveobuhvatne i zahtevaju izgradnju novog, efikasnog sistema vrednosti u poslovanju u kome će dominirati kvalitet poslovanja, poslovna etika i i nadasve poslovna kultura kojom je neophodno da određeno privredno društvo i po mogućstvu ceo privredni sistem odiše. U cilju obezbeđenja proaktivnog pristupa održivom razvoju gledano kroz prizmu dobrog korporativnog upravljanja neophodno je ograničene državne odnosno domaće investicije usmeriti ka najprofitabilnijim kompanijama.
Poboljšanje prakse upravljanja u društvu dovodi do poboljšanja sistema odgovornosti, a time se rizik da zaposleni u privrednom društvu izvrše prevaru ili da posluju u sopstvenu korist značajno smanjuje.
Da bi se sve navedene stavke počele menjati i primenjivati neophodan je kvaliteatn menadžment koji bi vodio ka pravilnom korporativnom upravljanju. Ukoliko bi se aktivno i odgvorno pristupilo primeni navedenih rešenja u prevazilaženju postojećih poroblema održivi razvoj bi u značajnom segmentu bio osiguran.
Jer kao što je rekao Adam Smith “malo toga je potrebno za uzdizanje zemlje od najnižeg stepena varvarstva do najvišeg stepena obilja izuzev mira, niskih poreza i dobrog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodni poredak stvari.“
- tekst se od 30.09.2016. godine nalazi u zborniku “ Iz pera advokata “ Advokatske komore Srbije
Komentari 0