U Srbiji godišnje 6.000 ljudi umre od zagađenja vazduha

Samo u Beogradu zbog vazduha strada 2.000 građana. Osim prestonice, „crne tačke” Srbije su i Pančevo, Niš, Valjevo, Užice, Smederevo

Foto> Pixabay

Više od 6.000 smrtnih slučajeva godišnje pripisano je zagađenju vazduha u Srbiji, a od toga gotovo 2.000 građana izgubi život u Beogradu, rečeno je za „Politiku” u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Na kvalitet vazduha u prestonici uglavnom utiču intenzivan saobraćaj, grejanje na čvrsto gorivo i industrija poput elektrane u Obrenovcu.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, tokom 2018. godine nivo zagađenja vazduha svrstava Beograd među gradove u kojima koncentracija zagađivača više puta premašuje preporučene vrednosti, a ugroženi su još i Pančevo, Užice, Kosjerić, Valjevo, Smederevo, Kraljevo, Kragujevac, Subotica, Sremska Mitrovica, Bor.

Poslednje procene Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2016. godine pokazuju da je zagađenje vazduha odgovorno za više od sedam miliona preuranjenih smrtnih slučajeva u svetu.

Marijan Ivanuša, šef Kancelarije SZO u Srbiji, u razgovoru za „Politiku” ističe da zagađenje vazduha može rezultirati različitim ozbiljnim bolestima. Procene ukazuju da je u 2016. godini više od polovine preuranjenih smrti usled zagađenja vazduha bilo zbog bolesti srca i moždanog udara, dok je četvrtina umrla usled posledica bolesti pluća, uključujući i rak ovog organa. Kod dece i odraslih kratkotrajna i dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu može dovesti do smanjene funkcije pluća, respiratornih infekcija i pogoršanja astme. Izlaganje trudnica zagađenom vazduhu povezano je s nepovoljnim ishodima rođenja bebe, kao što su mala porođajna težina, ili prevremeni porođaj.

– Novi dokazi ukazuju na to da zagađenje vazduha može uticati na dijabetes i neurološki razvoj dece. Od velikog značenja je stopa zagađenosti vazduha i trajanje izloženosti zagađenom vazduhu, pa i prisutnost više faktora rizika istovremeno. Zdravstveni rizik od zagađenja vazduha je veći kod ljudi koji su već bolesni, a ranjiva populacija su i deca i stariji ljudi. Članovi domaćinstava s malim primanjima i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti su podložniji štetnim efektima, jer su obično lošijeg zdravlja, izloženi su više različitim faktorima rizika i obično imaju manji „kapacitet” za suprotstavljanje rizičnim faktorima – kaže Ivanuša.

Za svaki od gradova s najvećim zagađenjem treba pogledati tačne rezultate merenja koje obavlja zvanična institucija jer se samo tako može dobiti uvid u pouzdane podatke. Vazduh nije uvek zagađen, jer to nije trajno stanje, pa treba pratiti kratkoročne (maksimalna satna i dnevna koncentracija) i dugoročne podatke (na primer, broj dana u godini kada su vrednosti prevaziđene) o zagađenosti. Obično se prate određeni gasovi i sitne čestice (od 10 i 2,5 mikrona).

Onda kada postoji povećana zagađenost vazduha treba izbegavati fizičku aktivnost napolju. Preporuka je da se tada zadržavamo u stanu, a ujedno se savetuje izbegavanje pušenja cigareta u životnom prostoru.

– Zagađenost vazduha je naročito uočljiva u gradovima koji se nalaze u dolinama ili kotlinama, gde nema strujanja vazduha. Vazduh nije zagađen konstantno, tako da je značajno da postoje merenja i da ljudi imaju priliku da se informišu. Treba da podsetimo na to koliko je veliki problem pušenja u Srbiji, zbog koga prema procenama umire čak od 15.000 do 20.000 ljudi godišnje, a može se znatno lakše prevenirati – smatra naš sagovornik.

Politika

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA