Foto: Pixabay
Prema radu objavljenom u naučnom časopisu Developmental Psychology, istraživači su posmatrali u kojem stadijumu majke male dece (do 36 meseci) dominiraju u igri i pokazuju svojoj deci šta da rade, a zatim su proučavali kako su se ta deca ponašala sledećih osam godina. Zaključili su da je roditeljstvo koje naginje kontrolisanju povezano s nizom problema dece u odrastanju.
„Roditelji koji naginju prevelikoj kontroli najčešće imaju jako dobre namere i trude se biti podrška svojoj deci. Međutim, za stimulisanje emocionalnih veština i ponašanja roditelji bi trebali dozvoliti deci da iskuse spektar emocija i daju im prostor da isprobaju i pokušaju upravljati tim emocijama nezavisno, a pomoći im kad deci zadatak postane pretežak“, rekla je za Guardian koautorka studije dr. Nicole Perry sa Univerziteta u Minnesoti.
Američki i švajcarski naučnici u okviru ove studije istraživali su ponašanje 422 deteta u uzrastu od dve godine, tako što su pozvali majke s decom u laboratorij, gde su im dali da se igraju četiri minuta s nizom igračaka, a zatim je trebalo da pomere igračke tokom sledeće dve minute. Istraživači su pritom ocenjivali u kojoj meri su majke pokušavale preuzeti zadatke.
Nadalje, promatrali su reakcije djece u dobi od pet godina na nepravednu podjelu slatkiša te njihovu sposobnost da pomno promisle o rješavanju zadatka pod vremenskim pritiskom.
Na kraju, istraživači su pitali učitelje dece u uzrastu od 5 i 10 godina da ocene prisutnost depresije, anksioznosti ili usamljenosti kod dece, zatim uspeh u školi i društvene veštine. Desetogodišnja deca bila su ispitana o svojim stavovima prema školi i učiteljima, kao i o emocionalnim problemima.
Istraživači su zaključili da je ponašanje majki koje naginju većoj kontroli povezano s time da njihova deca imaju manje kontrole nad svojim vlastitim osećanjima i manje kontrole nad svojim impulsima u uzrastu od pet godina.
Zaključili su da postoji veza petogodišnjaka sa slabijom kontrolom osećanja i slabijih društvenih veština u uzrastu od 10 godina te sa slabijim uspehom u školovanju.
Ipak, dr. Janet Goodall sa Univerziteta u Bathu je komentirisala za Guardian da tu treba biti oprezan jer je teško reći koliko je roditeljske kontrole „previše“, i da treba uzimati u obzir i kulturološke faktore, kao što je pitanje koliko je opasna okolina u kojoj dete odrasta.
„Studija pokazuje vezu između roditelja za koje oni smatraju da previše kontrolišu svoju decu i kasnijih problema te dece, ali studija ne govori da je to uzrok kasnijih problema, već govori da to ide jedno s drugim – a pritom posmatrali su roditelje tek šest minuta“, kazala je dr. Goodall.
Ona dodaje da se roditelji ne bi trebali osećati krivim. „Važno je da roditelji brinu o svojoj deci, o onome što rade i što uče“, zaključila je.
Komentari 0