Trovanje pečurkama kod dece

Uživanje u jestivim pečurkama, i jelima u kojima se nalaze nije privilegija odraslih. Većina dece veoma rado jede pečurke, a one najbolje “rastu” na pijacama i po samouslugama gde se, skoro isključivo, nalaze šampinjoni.

To su potpuno bezopasne pečurke, koje se gaje u posebnim uslovima i koriste se isključivo za ishranu. Jestive pečurke su zdrava hrana, imajući u vidu da sadrže dosta minerala i nekih vitamina, a nemaju loših sastojaka, pa se savetuju u ishrani dece. Iako su pečurke dobre i zdrave, one NISU i ne mogu biti zamena za meso, kako veći broj roditelja misli. Pečurke ne sadrže proteine (ima ih u zanemarljivoj količini) koji su neophodni za rast i razvoj dece, pa ne mogu biti alternativa mesu.

Nažalost, dešava se da se deci daju pečurke neproverenog porekla, uglavnom ubrane u prirodi, koje mogu biti otrovne. Ima dosta otrovnih pečuraka koje veoma liče na jestive pečurke, pa je mogućnost trovanja velika. Otrov (toksin) pečuraka je veoma opasan po zdravlje i može dovesti do teških, pa i smrtonosnih trovanja dece.

Kada dete pojede otrovane pečurke mogu se desiti različite reakcije u organizmu, koje se opisuju kao dve vrste trovanja gljivama.

Prvi tip trovanja se manifestuje brzo po unošenju otrovanih pečuraka, unutar nekoliko sati posle obroka. Javljaju se muka, povraćanje, opšta slabost, a nije retko da dete bude pospano i da teško uspostavlja kontakt sa okolinom. Stvari se odvijaju brzo, dete sve više propada, obliveno je hladnim znojem i izgleda veoma loše. Tada dete dolazi kod lekara koji odmah upućuje dete u dečju bolnicu gde se započinje odgovarajuće lečenje. Ako se na vreme počne sa tretmanom, koje se pre svega bazira na intravenskom unosu tečnosti, večina dece se tokom par dana može oporaviti i otići kući. U ovom slučaju, toksin iz pečuraka, pre svega, naopada želudac i creva, a manja količina prodire u krv i raznese se po organizmu.

Druga vrsta trovanja je opasnija i podmuklija. Simptomi obično počinju posle desetak ili više sati od obroka. I tada se javljaju simptomi trovanja, a upadljivo je veoma loš izgled deteta koje je prvo pospano, a veoma često bude bez svesti, tako da ne reaguje ni na pozive. Kada stigne u bolnicu većina dece je na pragu komatoznog stanja. Kod ovog, mnogo goreg tipa trovanja, otrov (toksin) u značajnoj koncetraciji prodire u krv i prouzrokuje oštećenja veoma važnih organa u organizmu. Jetra, jedan od ključnih organa za normalno funkcionisannje organizma, biva teško oštećen. Pošto je jetra glavno mesto za preradu toksičnih materija ona je i prva na udaru. Pored jetre oštećuje se i mozak, a kasnije i srce i krvni sudovi. Čak i uz najbolju terapiju teško se može pomoći detetu, pa se veoma mali broj dece oporavi bez teških komplikacija. Nažalost, smrtni ishod je čest, jer je za kratko vreme oštećeno više vitalnih organa u organizmu, a NE POSTOJI poseban lek (protivotrov) koji bi mogao da neutrališe otrov iz pečuraka.

  • Šta roditelji mogu da učine?

Mnogo! Najjednostavnije je ne jesti pečurke sumnjivog porekla. ISKLJUČIVO treba kupovati proverene pečurke koje imaju deklaraciju proizvođača. Mora da se zna da način pripreme pečuraka ne utiče na toksin (otrov) koji je otporan na kuvanje i prženje. Tako je jedini način da se trovanje spreči, uzimanje pravih, proverenih jestivih pečuraka.

Ako dete ipak pojede sumnjive pečurke, BEZ odlaganja ga treba dovesti lekaru. Kod manje dece je opasno izazivati povraćanje, guranjem prsta u grlo i drugim primitivnim načinima, jer može doći do prodora povraćenog sadržaja u detetova pluća (aspiracija). Većoj deci se može dati da popiju mlake vode pa da pokušaju da povrate, ali je najbolje da se želudac stručno »ispere« u zdravsvenoj ustanovi.

Imajući u vidu da su prvi simptomi trovanja pečurkama skori isti kao i kod »običnog« trovanja hranom roditelji moraju pažljivo da ispitaju decu i utvrde da li su jeli pečurke kod i van kuće. Naravno, deci treba objasniti opasnosti koje nosi trovanje pečurkama, pa će se i deca sama bolje čuvati.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA