U razvijenom svetu primarni cilj je da se maksimalno ublaži i eliminiše bol, naročito kod dece, jer dete od rođenja oseća bol koji ukazuje da nešto u organizmu nije u redu.
Stručnjaci ističu da se kod nas neguje mentalitet, da smo jak i trpeljiv narod. Zato ne čudi da se čak i deca tako vaspitavaju da trpe bol.
U okviru projekta lečenja bola u pedijatriji, potrebno je podučiti i roditelje i decu – kako da je prepoznaju i opišu bol.
„U svetu je obezboljavanje ljudsko pravo, da ne sme nijednog pacijenta da boli i da trpi bol. Danas imamo timove za bol koji čine anesteziolog, fizijatar, psiholog, brojne medicinske sestre, koji se obuče da prepoznaju, da procene bol – kakvog je kvaliteta i kakva je terapija potrebna“, kaže anesteziolog Dečje univerzitetska klinike „Tiršova“ Dušica Simić.
Bol kod dece se razlikuje, reakcija je individualna, neka su vaspitana da odmah prijave bol, a druga da ga zanemare, pa bol postaje hronični.
„Uglavnom se poziva psiholog kada je vanredna situacija izrazit bol, kad tim ne uspeva da smiri dete, onda se odlazi kod lekara a s naše strane trudimo se da razvijemo odnos poverenja“, navodi klinički psiholog Vukašin Čobeljić.
Kod beba je najbitnija saradnja sa roditeljima, prvenstveno s majkom.
Pedijatar zemunskog Doma zdravlja Dragana Radivojević kaže da se kod beba može prepoznati bol po plaču.
„Ako je to vriska, plač, ciči dete… to je akutni bol. Ako je plač tih, dete ječi stenje, pravi bolnu grimasu, odbija hranu, ne napreduje, onda je to hronični“, ističe Radivojević.
U Dečjoj univerzitetskoj klinici planiraju uskoro da otvore ambulantu za tretman bola kod dece.
Izvor: RTS
Komentari 0