. On je otkrio tri načina da pomognete svom odraslom detetu koje je „lenjo“.
„Osećate se frustrirano i pregorelo zbog nedostatka motivacije i samoporažavajućeg ponašanja vašeg odraslog deteta? Shvatam jer kao savetnik roditelja koji imaju problematičnu odraslu decu, čujem mnogo priča o velikim frustracijama zbog dece koja…
- Žive s roditeljima, spavaju do kasno i previše su umorna ili demotivisana da bi dobila posao.
- Dobra su u dobijanju poslova, ali ne mogu da ih zadrže.
- Očekuju, umesto da istinski cene, da njihovi roditelji subvencionišu troškove stana, osiguranja automobila ili školarine.
- Kažu da će oprati sudove ili obaviti druge kućne poslove – ali ne urade to.
- Prođu dve trećine puta na fakultetu, a onda odustanu.
- U vezi su sa problematičnim partnerima.
- Imaju visoke ambicije, ali nedostaje im upornost da ih ostvarite na praktičan način.
- Nisu u stanju da se saberu, ali su snalažljivi kada je u pitanju nabavka marihuane ili drugih droga.
Ipak, lepljenje etikete „lenji“ na bilo koju od ovih gore navedenih reprezentativnih situacija nije odgovor. Mnogi roditelji u ovim situacijama razumljivo misle i/ili kažu da su njihova odrasla deca lenja. Ali ova toksična oznaka je problematična jer kada nekome zalepite etiketu, na njega to utiče tako da se pridržava toga. Umesto da negativno etiketirate odraslo dete na taj način, evo tri načina da pružite podršku.
Kako da okrenete situaciju
Izostavite oznaku „lenj“. Ali šta bi trebalo da mislite ako ponašanje vašeg odraslog deteta uključuje jednu od više tačaka iznad? Zar takva odrasla deca nisu zaista lenja? Pa, šta kažete na to da se bore ili se osećaju isključeno, u nekoj vrsti motivacionog zatvora?
Ne želim da tražim izgovore za uznemirujuća ponašanja i izbore odrasle dece. Pokušavam da vam pomognem da zaobiđete njihovu i vašu sopstvenu emocionalnu reaktivnost. Ako vidite svoje odraslo dete bez oznake „lenjo“, otvorićete nove načine da razumete, povežete se i pokažete podršku.
Budite mirni, čvrsti i ne trudite se preterano da kontrolišete. Niko ne voli da mu se govori šta da radi, posebno odraslo dete prolazi kroz neku vrstu borbe. Smiren i čvrst pristup je srce i duša moje knjige „10 dana za manje prkosno dete“. Ovaj pristup se pokazao kao veoma koristan za bavljenje odraslom decom sa kojom je teško voditi konstruktivan razgovor. Uostalom, zar to nije cilj?
Ostrva motivacije
Ukratko, ovaj pristup vam pomaže da postanete trener emocija, a ne mučni, suparnički roditelj u očima odraslog deteta. Evo primera kako sve to može da zvuči.
„Čujem da si se iznervirao što sam ponovo pitao da li si našao posao. Pokušaću da se povučem. Shvatam da to što tražiš posao i izlažeš se svemu tome može da bude stresno. U isto vreme, oboje znamo da ćeš se osećati bolje ako postaneš nezavisan. Samo znaj da sam tu da ti pružim podršku.“
Uočite i gradite „ostrva motivacije“. Što više tražite primere toga da vaše dete pokazuje inicijativu, motivaciju i upornost, to ćete više videti. Ako danas izađete i kupite određenu marku, model i boju nekog tipa automobila, zar ne postoji veća šansa da ćete sutra primetiti druge slične na putevima? To je zbog onoga što se naziva selektivna pažnja, ili proces fokusiranja na jednu stvar i ignorisanja drugih.
Dakle, što više vidite odeću koja nije sklonjena ili posuđe ostavljeno u sudoperi, manje ćete primetiti da je bačeno smeće ili da je pas prošetan — ili čak da je vaše dete ustalo ranije nego obično. Ne kažem da treba potpuno ignorisati odeću ili posuđe. Niti kažem da treba da organizujete žurku ako vaš sin ili ćerka ustanu na vreme. Umesto toga, samo pokušajte da primetite kako su izneli smeće ili prošetali psa. Možda je vaše odraslo dete rano ustalo i kontaktiralo fakultet u vezi sa ponovnim upisom? Dajte sve od sebe da vidite i utvrdite dobre stvari koje vaše dete radi.
Nikada nisam čuo da se odrasla deca žale na roditelje koji odvoje vreme da ih istinski razumeju i primete šta dobro rade, čak i ako u mnogim segmentima izgledaju kao da su lenji.“
Komentari 0