Sve bolesti srpski porodilišta – upirati prstom u sistem umesto na lekare i babice

Važno je pričati ali je važno i prijaviti problem, ne genarilozovati, menjati sistem, institucionalno, a ne na društvenim mrežama

Foto: Pxfuel

Najveći problem svih naših porodilišta je u nedostatku sistema. Negde se to vidi na zidovima, toaletima, viršlama, opremi, a negde u nedostatku kadra i nedostatku osnovne profesionalne komunikacije koja je trudnicama od posebne važnosti.

Porodilišta u Srbiji boluju od dubokog sistemskog zanemarivanja

Ipak, porodilišta neće postati bolja razapinjanjem lekara, pisanjem po društvenim mrežama, generalizovanjem, upiranjem prsta u pojedince bez prijave problema, peticijama za telohranitelje umesto za pratnju na porođaju niti širenjem panike među trudnicama sa već ustaljenim terminom “akušersko nasilje”.

Pre nego što uperimo prst jako je važno da znamo da:

Lekari nisu bogovi, ne porađaju nas, ne prave nam decu (VTO), rade svoj posao i da, ponekad pogreše.

Onaj ko pogreši ima svoje ime, prezime i postoji uvek neko iznad njega ko treba da pokrene postupak i utvrdi njegovu krivicu. Bez prijave i dokazane krivice ne možemo da pozivamo na odgovornost.

Sistem posebno velik kao porodilište ne sme da zavisi od pojedinca i uvek je do sistema pa se sistemski stvari moraju rešavati. Sistem diktira pravila ponašanja, protokole, uslove, sve.

A sistem je u mnogo čemu zakazao pa da krenemo redom.

PREVELIKI BROJ POROĐAJA U NAJVEĆIM I NAJOPREMLJENIJIM PORODILIŠTIMA

Najveći broj žena u Srbiji porađa se u našim najvećim porodilištima. Ovde pre svaga mislimo na Front, Višegradsku i novosadsku Betaniju. Od ukupnog broja porođaja trećina se odvija u ta tri porodilišta u kojima se dešava da se u toku samo jednog dana porodi 30 ili čak 40 žena. Osim toga, u pitanju su tercijalne zdravstvene ustanove – bolnice u kojima se istovremeno primaju zdrave trudnice i najrazličitije patologije. To znači da je lekar koji vam se upravo obratio, samo par minuta pre toga možda nekome spasavao život.

I u Beogradu i u Novom Sadu ali i u drugim većim gradovima su neophodna gradska porodilišta koja bi primala isključivo fiziologiju, trudnice kod kojih se procenjuje da će se porođaj odvijati prirodno bez ikakvih problema. U takvim porodilištima bi porođaji mogli da se odvijaju nesputano, žena bi mogla da šeta tokom kontrakcija, da koristi razna pomagala tokom porođaja, a budući tata ili neko drugi u svojstvu pratnje na porođaju bi sve vreme bio prisutan.

NEDOVOLJNO ULAGANJA

Ne samo da se ne grade nova porodilišta, ne proširuju se ni ova koja sad imamo, niti se u njih u dovoljnoj meri ulaže. Fotografije na kojima se vide urušeni zidovi, pokvareni prozori, čučavci, vlažni zidovi i slično, jasno ukazuju na potpunu zanemarenost koliko i one jadne viršle na metalnim tanjirima koje su postale sinonim za naša porodilišta.

Pored toga što se ne ulaže u zidove i hranu, ne ulaže se ni u kadar pa su osipanja sve češća, a dobrih lekara i babica je sve manje kao i anesteziologa, kardiologa, neonatologa i svih drugih važnih stručnjaka koje sad tako generalizovano optužujemo za nasilje i nehuman pristup dok oni koji nisu na prvim linijama, sede u svojim foteljama bez namere da se oglase, a kamoli nešto preduzmu.

KORUPCIJA I OPŠTEPRIHVAĆENO “ČAŠĆAVANJE” LEKARA

Korupcija je jedan od najvećih problema srpskih porodilišta pa ako smo spremni da tome stanemo na put hajde da krenemo od nas samih – da li biste prijavili svakog ko je dao ili uzeo novac za porođaj?

Uobičajena praksa “čašćavanja” i zabluda da time nešto dobijamo je uzrok gotovo svih problema unutar porodilišta. Istraživanje koje je naš portal Bebac sproveo prvi put još 2016. godine pokazuje da je čak 42% mama imalo vezu na porođaju, a skoro 30% je dalo novac lekarima za porođaj. Tome se mora stati na put.

Između ostalog, upravo takvim ponašanjem smo mi stavili ginekolozima krune na glavu, misleći da su svemogući, da neće pogrešiti samo ako im za to platimo.

Uostalom, ne možemo sistemski menjati porodilišta ako platimo da samo nama bude bolje.

Foto: Canva

ZANEMARIVANJE MENTALNOG ZDRAVLJA

Kao i u celokupnom našem zdravstvenom sistemu ali i u društvu, mentalno zdravlje je i u porodilištima potpuno zanemareno. Svi bolnički protokoli usmereni su na to da mama i beba budu fizički dobro i u tom delu postoje jasnije strukturalne linije po kojima se sve odvija. Žene su takođe otspremnije da se žale i traže svoja prava kada se desi nešto što direktno ugrožava njihovo ili bebino zdravlje, a psihološki ćemo se nekako oporaviti. Međutim, upravo mentalno zdravlje i stanje majke nakon što izađe iz porodilišta igra ogromnu ulogu na kasnije povezivanje sa bebom, dojenje, povezivanje cele porodice i odluku o tome da li će imati još dece.

Svaki porođaj će se na ovaj ili onaj način završiti, stručnjaci su tu da reaguju ako se nešto iskomplikuje, mama i beba će otići iz porodilišta ali je jako važno da u svemu tome ne zaboravimo da proverimo – kako je mama pre, tokom i nakon porođaja.

Na ovu temu je važno mnogo pričati ali podići komunikaciju na tu temu u naučnim i stručnim krugovima, edukovati sve koji rade u porodilištima, propisati protokole ophođenja prema trudnicama i porodiljama i kontrolisati njihovu primenu.

PRATNJA NA POROĐAJU JE VAŽNA ALI NE U SLUŽBI TELOHRANITELJA

Pratnja na porođaju treba da bude psihološka podrška trudnici i ta osoba treba da sarađuje sa osobljem. Bez obzira da li je žena došla sa podrškom ili ne, svaka zaposlena osoba u porodilištu mora da se ponaša jednako profesionalno i da pruži najbolju moguću uslugu svakoj ženi. Istraživanje koje smo sproveli pokazuje da većina žena, preko 70% ne želi pratnju na porođaju. Uz to, nemaju sva porodilišta uslove koji će omogućiti nesmetano prisustvo partnera na porođaju. To nas opet vraća na potrebu za novim malim porodilištima gde će to moći da se sprovede kako treba. Za prisustvo tate na porođaju potrebna je posebna prostorija u kojoj će biti samo jedan par, prebna je dobra priprema budućih očeva i dobra saradnja svih učesnika na porođaju. Pratnja je potrebna u prvom porođajnom dobu, dok traju kontrakcije, a ne na samom finišu kako se to do sad u pojedinim porodilištima sprovodilo.

A pre svega toga bitno je da struka razume ulogu oca ili pratnje na porođaju kao i da se menjaju protokoli odvijanja samog porođaja. Žene u Srbiji trenutno, u velikoj većini naših porodilišta nemaju priliku da se porode potpuno neometano, bez medicinskih intervencija, idukcije, infuzije, vezivanja za krevet i sl.

NEDOVOLJNO UKLJUČIVANJE I UVAŽAVANJE BABICA

Kada je u pitanju fiziološki porođaj vaginalnim putem, babice treba da imaju mnogo veću ulogu, a samim tim i veću odgovornost. Lekar ako sve teče kako treba nije ni potreban. Međutim, naše babice su pre svega neadekvatno obrazovane i sa svojom srednjom školom ne mogu da se zaposle u većem delu sveta. Da bi vodile porođaj, skoro svim zemljama, babice moraju da završe visoku stručnu školu, a ne srednju.

Kod nas je većina babica zaposlenih u porodilištima u ulozi tehničara, a one koje su znanje sticale u praksi u porođajnoj sali, imaju bogato iskustvo, znaju nekad i više o lekara kada je reč o toku vaginalnog porođaja, a uprkos tome su nedovoljno cenjene i poštovane.

Menjati sistem, institucionalno, a ne na drustvenim mrežama

Kako bi stvari barem počele da se menjaju važno je da o ovoj temi više pričamo ali i da prijavljujemo svako kršenje prava koje imamo čak i u ovakvom sistemu.

Javnim prozivkama, stravičnim pričama koje nisu prijavljene nikome, tabloidnim naslovima generalizujemo problem, činimo da se jako loše osećaju svi oni koji odgovorno rade svoj posao, a taj posao verujte uopste nije lak i ne može svako da ga radi! Lekari već uveliko odlaze i to naravno prvo oni najbolji, mnogi od njih odavno nisu u porodilištu.

I ko je kriv? Doktor, babica ili sistem? Da li se iko, iz bilo kog ministarstva, povodom ispovesti žena obratio ženama, javnosti, lekarima?

PRIJAVITE SVAKI PROBLEM I TRAŽITE OD INSTITUCIJA DA RADE SVOJ POSAO

Nepoverenje u institucije ne sme biti izgovor, jer na nama je da nateramo sistem da radi za nas, a ako ga zaobilazimo, institucijama je još lakše da ne rade ništa.

Pre odlaska na porođaj dobro se upoznajte sa svojim pravima i reagujte odmah ako su vam prava ugrožena. Prijavite glavnoj sestri, načelniku odeljenja, direktoru porodilišta, zaštitniku prava pacijenata pa dalje zaštitniku građana, ministarstvu, lekarskim i sestrinskim komorama…

Preuzmite vodič o pravima koja imate na porođaju OVDE.

Na ovu temu je jako važno pričati, važno je ukazivati na problem ali je jako važno i prijaviti redom po koracima i pozivati na odgovornost sve koji su odgovorni, ponajviše one koji sede u foteljama, prave se da ne vide i daleko su od svega što se u praksi dešava.

Jasmina Mihnjak,
urednica Roditeljskog portala Bebac
i autorka istraživanja Kakva su nam porodilišta

Podeli:

Komentari

  1. Jovana says:

    Nije sistem kriv jer babice i lekari nemaju dušu . Doživela sam da mi kažu da nisu oni tu zbog mene ,i da koristim toalet pun crva u tuš kabini i wc šolji! Neka vlast malo obidje toalete . Bahatost osoblja je za kažnjavanje i inspekciju !


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA