Šta treba da znate o simptomima bolesti štitne žlezde kod dece

Bolesti štitne žlezde najčešće su prisutne kod odraslih, ali ih mogu imati i deca, čak i novorođenčad. Postoje dva glavna tipa poromećaja rada štitne žlezde – hipotireodizam (usporen rad štitne žlezde) i hipertireodizam (ubrzan rad štitne žlezde).

Foto: Pixabay

Hipofiza u mozgu kontroliše rad štitne žlezde. Ona proizvodi hormon koji stimuliše štitnu žlizdu (TSH).

Pedijatrijski endokrinolog sa Northwell Health-a u Njujorku, doktor Graeme R. Frank, kaže da ako hipofiza oseti da nivo hormona štitne žlezde nije dovoljan onda ona stvara više TSH kako bi stimulisala štitnu žlezdu da ga proizvodi.

“Visoki nivoi TSH mogu značiti da štitna ne proizvodi dovoljno hormona štitne i to je stanje koje se zove hipotireodizam. Niski nivoi TSH mogu značiti da štitna proizvodi previse hormona i to stanje se zove hipertireodizam”, pojašnjava on.

Kod dece je prisutniji usporen rad štitne žlezde nego ubrzan. Netretirano stanje štitne žlezde može dovesti do mnogobrojnih simptoma. Ako hipotireodizam kod dece ostane neotkriven može izazvati nepovratano slab rast – zato je važno uspostaviti dijagnozu na vreme.

Bolesti štitne žlezde kod odojčadi

Kada se beba rodi u toku 48 sati od rođenja joj se uzima uzorak krvi iz pete kako bi se uradile pretrage za različite bolesti, između ostalog i za urođeni hipotireodizam.

Urođeni hipotireodizam se mora lečiti već od prve dve nedelje života.

“To je razorno stanje ako se ne prepozna jer mozak koji se razvija u prve dve do tri godine života kritično zavisi od hormona štitne žlezde”, objašnjava dr Frank.

Pedijatrijski endokrinolog i pomoćnik kliničkog direktora pedijatrijske endokrinologije na Johns Hopkins-u dr Kristin Marie Arcara kaže da ukoliko se urođeni hipotireodizam ne otkrije i ne tretira to može imati ozbiljne posledice kao što su slab rast i kašnjenja u razvoju.

Deca sa urođenim hipotireodizam uglavnom piju terapiju tokom celog života.

Simptomi hipotireodizma

Tokom razvoja u kasnijim godinama, bolesti štitne žlezde mogu se manifestovati brojnim simptomima. Kod mlađe dece, najznačajniji simptom hipotireodizma je nedovoljan rast. Drugi simptomi mogu biti zatvor, stalan osećaj hladnoće čak i kada je toplo vreme, dobijanje na kilaži, suva koža, gruba kosa i letargija.

Dr Frank kaže da u ekstremnim slučajevnima deca mogu imati povišen holesterol, koji je kako, kaže moguće potpuno vratiti u normalu nakon što se počne lečiti štitna želzda.

Devojčice koje su prošle kroz pubertet mogu imati neredovne cikluse ukoliko ne leče usporen rad štitne žlezde.

“Takođe, može izazvati kašnjenje puberteta”, kaže klinički saradnik na pedijatrijskom odelenju endokrinologije u Johns Hopkins University School of Medicine, doktorka Yasmin Akhtar.

Simptomi hipertireodizma kod dece

Doktorka Arcara kaže da su simptomi hipertireodizma mnogo uočljiviji kod dece.

“Volim da ih upoređujem sa simptomima pijenja previše kafe”, kaže ona. Šta to znači? Deca mogu imati drhtavicu, da se tresu, brze otkucaje srca, dijareju, gubitak na kilaži, imaju poteškoće u koncentraciji, teško zaspivaju i imaju slabu koncentraciju u školi. Nekada dete može biti pogrešno dijagnostikovano ADHD sindromom”, dodaje dr Arcara.

Kako se bolesti štitne žlezde detektuju kod dece

Da bi se proverila funkcija štitne žlezde radi se test iz krvi, ali to nije deo rutinske krvne slike.

Zato deca treba da idu na redovne kontrole od detinjstva pa sve kroz tinejdžerski period.

“Vaš pedijatar radi veoma važne stvari poput praćenja rasta i dobijanja na kilaži i mogu da primete kada se dese suptilne promene u kilaži ili rastu koje bi mogle biti signal da se nešto događa”, kaže dr Arcara. Dodaje da oni takođe rade preglede i mogu da primete neke stvari poput uvećane štitne žlezde zbog čega mogu tražiti dodatne pretrage.

Roditelji mogu da iznesu svoje brige pedijatru ako primete neke simptome ili ako i oni sami imaju istoriju bolesti štitne žlezde.

“Ako imate srodnika prvog stepena koji ima usporen rad štitne žlezde imate veće šanse da i vi razvijete takvo stanje u nekom periodu vašeg života”, kaže dr Frank.

Ako rezultati testa štitne žlezde nisu dobri onda pedijatar šalje dete kod pedijatrijskog endokrinologa.

Lečenje bolesti štitne žlezde

Iako bolesti štitne žlezde zvuče strašno, dobra vest je da se one leče.

Hipotireodizam se tretira levotiroksinom, sintetičkim oblikom hormona štitne žlezde koji se pije jednom dnevno i generalno nema nikakvih neželjenih efekata.

“Veoma dobro se toleriše i deca nastavljaju da žive normalno svoje živote dokle god redovno piju terapiju”, kaže dr Arcara.

Ključ je utvrditi adekvatnu dozu.

“To je jedna od retkih stvari u endokrinolokijii koju možemo precizno dozirati”, kaže dr Frank. Doktori prate nivoe hormona štitne žlijezde nakon nekoliko nedelja uzimanja leka kako bi utvrdili da li su u okvirima referentnih vrednosti – ukoliko nisu, koriguju dozu u skladu sa tim.

Često se dešava da kada im se uspostavi dijagnoza deca imaju hipotireodizam celog života. Dr Arcara kaže da neka deca mogu imati prolazni tip bolesti koji se može vremenom rešiti.

“To je nešto što će doktor procijeniti, da li da ukidaju pacijentu terapiju kako bi vidjeli ima li trajnu ili prolaznu bolest štitne žlijezde”, kaže ona.

Lečenje hipertireodizma je malo komplikovanije i postoje tri opcije. Postoji tretman radioaktivnim jodom, a druga opcija je antitiroidni lek koji usporava rad štitne žlezde. U oko 25 odsto slučajeva, pacijenti će prestati sa terapijom posle oko dve godine, objašnjava dr Frank. Ovaj tretman može imati neželjene efekte – osipe po koži, bol, bolove u zglobovima, disfunkciju jetre i nizak nivo belih krvnih zrnaca.

Treća opcija je operacija i vađenja štitne žlezde.

Zašto je važno lečiti bolesti štitne žlezde

Neophodno je lečiti novorođenčad kako bi se izbegli nepovratni razvojni problemi. Osim neprijatnih simptoma za veću decu, najveću zabrinutost predstavlja efekat hipotireoze na rast deteta. „Svakako hipotireoza nije jedini uzrok slabog rasta dece, ali je jedan od najčešćih“, kaže dr Arcara. Zbog toga je presudno proceniti na vreme i lečiti. „Ako se hipotiroidizam dugo ne leči, dugoročno možda nećete imati potpuno adekvatan rast“, ​​dodaje dr Arcara. „Ali za većinu dece, ako se terapija započne odmah, imaće normalizaciju u rastu, tako da će imati normalnu odraslu visinu za svoju porodicu.“

Parents

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA