Najmlađi dečak kojeg sam lečio imao je 8 mjeseci. On je imao patološku promenu na mozgu. Uspešno je lečen, prvo operacijom, a nakon toga je oko 14 godina primao terapiju i kasnije se normalno razvio. I kod devojčica sam imao slučajeve da se pubertet razvio u uzrastu od 4 ili 5 godina. Kad god se pubertet razvija tako rano, kod oba pola, to je gotovo po pravilu povezano s patološkim promjenama. Najčešće, ipak, preuranjeni polni razvoj počinje sa 7 ili 8 godina, kad je obično konstitucijski, povezan s time da je majka devojčice ranije ušla u pubertet.
Kako se prepoznaje preuranjeni pubertet?
U fizičkom smislu, kod devojčica je to razvoj grudi i, ređe, pojava dlačica. Kod dečaka je to povećanje testisa, nakon toga i pojava dlačica. Javlja se i ubrzani rast te ubrzano koštano sazrevanje. Tako dete koje ima sedam godina rastom može odgovarati detetu od 10, dok koštana zrelost odgovara uzrastu od 10 godina. Ako primetimo spomenute simptome kod deteta koje ima 5 ili 7 godina, odmah treba da se javimo lekaru. Ali ako i te simptome primetite kad je dete bliže desetoj godini, roditelj treba da proceni kad su promene zapravo započele. Ako mu se čini da je to bilo ranije, a da nije odmah primetio, treba se javiti lekaru da se proveri je li reč o preuranjenom pubertetu.
Kako izgleda lečenje?
Dete jednom mesečno prima injekciju lekova koji zaustavljaju pojačano lučenje hormona. Time spuštamo hormone na pretpubertetski novo, usporava se rast, koštano dozrevanje i rast polnih karakteristika. Terapiju obavezno mora voditi endokrinolog, koji celo vreme prati rast i razvoj deteta i nivo hormona, a dužina lečenja zavisi od toga kad ste započeli. Ako dete ima 4 ili 5 godina, terapiju obično prima do 10. ili 11. godine, dakle ako je lečenje počelo sa 7 godina, taj je period kraći. Bitno je naglasiti da je jako važno terapiju započeti na vreme. Naime, ako se javi roditelj s detetom koje ima 7 godina, kod kojega preuranjeni pubertet već traje neko vreme, koštana zrelost kod njega može biti kao da ima 11 godina i tad se usporavanjem razvoja ne može napraviti puno. Ali ako to dete lečimo od 4. ili 5. godine, tad rezultati mogu biti jako dobri. U praksi, kod nemalog broja dece terapija započinje već s 4 ili 5 godina, a mnoga deca koju sam lečio danas su odrasli ljudi koji imaju svoju decu i nemaju nikakvih posljedica lečenja.
Šta se događa ako se dete ne leči?
Ako dete ne dobija terapiju, kod devojčica će se prerano pojaviti menstruacija. Ciklusi će biti u redu, ta će devojčica u životu biti normalno plodna i neće ući u menopauzu ranije. Konačna visina deteta biće niža, jer je koštana zrelost ubrzana i ranije se zaustavlja ciklus rasta. Ako uvedemo terapiju i dete je prima do 11 ili 12 godina, nakon toga se nastavlja normalan polni razvoj i rast. Ona će nakon terapije normalno dobiti menstruaciju, biti normalno fertilna i opet normalno ući u menopauzu. Ali kod deteta koje je u preuranjenom pubertetu imamo veliki nesklad između telesnog razvoja i psihe, koji može biti jako neugodan.
Takođe, dečaci mogu postati agresivni i grubo reagovati prema vršnjacima. Imate dečaka od 5, 6 godina koji još ne zna dobro da čita i piše, a kad pokušate da razgovarate s njim, imaćete utisak kao da razgovarate s mladićem. Devojčica koja još ide u vrtić može biti u situaciji da mora da nosi grudnjak ili uloške.
S tinejdžerom pod istim krovom
Na kraju, devojčice s menstruacijom su plodne i dečaci u tom uzrastu već mogu postati očevi, a nažalost ima onih koji bi to mogli da iskoriste. Ukratko, dete nije zrelo da se nosi s time i terapijom ga štitimo od mogućih frustracija zbog preranog razvoja zbog kojeg se razlikuje od dece njegovog uzrasta, kao i od toga da ne privlači pažnjusvojim izgledom i ponašanjem, pa time i od mogućnosti da neko iskoristi njegov prerani polni razvoj. Uz to, terapijom se normalizuje detetov rast i postiže to da dete na kraju izraste više.
Kako pomoći detetu?
Najdramatičniji je period dok i njihovi vršnjaci ne da počnu da se razvijaju, odnosno dok i druga deca ne dobiju akne. Vrlo je važno razgovarati s detetovim nastavnicima i školskim psihologom ili vaspitačicom u vrtiću, dakle s ljudima koji mogu pridoneti tome da zaštitimo dete zato što je različito od vršnjaka. Naravno, najvažnija je ipak terapija.
Izvor: Klokanica
Komentari 0