Foto: Pixabay
Uvreženo je mišljenje da se pubertet i adolescencija koriste kao sinonimi, ali treba znati da je pubertet deo adolescencije. “Adolescencija je širi pojam koji počinje pubertetskim, odnosno fizičkim razvojem koji po pravilu završava pre 18. godine. Adolescencija, međutim, završava do dvadesete godine, kada se po dosadašnjim saznanjima i stavovima dostiže psihička, emocionalna i socijalna zrelost”, objašnjava prof. dr. Miroslav Dumić, uvaženi pedijatar endokrinolog, koji se godinama bavi lečenjem preuranjenog puberteta, činjenicu da su naučnici počeli da preispituju trajanje adolescencije, objašnjava za 24 sata.
Studija koja govori o tome da se razdoblje adolescencije produžilo objavljena je u medicinskom časopisu The Lancet, a zanimalo nas je menja li ta definicija i granice koje su dosad važile za trajanje puberteta.
Što se tiče početka pubertetskog razvoja, te su se granice u zadnjih stotinak godina pomerile naniže, pa danas smatramo pubertet preuranjenim ako je počeo pre 8,5 godina kod devojčica, odnosno pre 9,5 godina kod dečaka.
U svakom slučaju pubertetski razvoj kod devojčica počinje oko godinu dana ranije i završava se oko godinu dana kasnije nego kod dečaka. Nije, međutim, važan samo uzrast u kome dete uđe u pubertet, nego i dinamika po kojoj se razvija. Na primer, ako imamo dve devojčice koje obe uđu u pubertet s 10,5 godina, kod jedne pubertet može da se završi s 13 godina, jer se do tada potpuno fizički formirala, dok kod druge to može trajati još 4 ili 5 godina.
Dakle, u razvoju deteta treba gledati oba parametra. Nedavno je, međutim, ugledni medicinski časopis The Lancet ne samo potvrdio dobro poznatu činjenicu da se početak puberteta pomerio unapred, već i da bi i gornju granicu razdoblja adolescencije trebalo pomeriti naviše. I ranije su oko te gornje granice postojale nedoumice, naročito vezano uz to kada završava razvoj mozga.
Danas se zna da se mozak i dalje razvija i nakon 18. godine pa se i to navodi kao jedan od razloga zašto bi tu granicu trebalo pomeriti. Činjenica je takođe da danas školovanje traje duže, kasnije se zasniva porodica i da to “odrastanje“ u kojem mladim ljudima treba neretko pružiti stručnu pomoć, traje duže nego što mislimo. Što se tiče zakonske regulative, već od ranije postoje bitne razlike, pa u ne malom broju zemalja punoletnim se u svakom smislu smatraju stariji od 18 godina, dok je to recimo u SAD-u tek nakon 21. godine.
Znamo li što utiče na realno snižavanje uzrasne granice za ulazak u pubertet?
Uzrok preuranjenog puberteta, pre svega, može biti nasledni faktor. Naime, ako je majka ušla ranije u pubertet, postoji veća verovatnoća da će i njena ćerka ranije ući u pubertet. Zatim, što su bolji socioekonomski uslovi, to je veća verovatnoća ranijeg ulaska u pubertet. I gojaznost je jedan od važnih uzroka zbog kojeg deca danas ranije ulaze u pubertet. Danas znamo da postoje i neki endokrini disruptori koji dovode do različitih endokrinoloških poremećaja premda još ne možemo sa sigurnošću reći kolika je njihova tačna uloga u nastanku preuranjenog puberteta. To su, prije svega, bisfenoli (oznaka BPA) i ftalati, jedinjenja koji se nalaze u plastici, odnosno proizvodima od plastike, koji deluju na organizam na razne načine. Između ostalog, bisfenoli koji dovode do ranije pojave gojaznosti kod dece mogu negativno uticati i na fertilitet (plodnost), a ftalati tako da se poveća učestalost tumora.
U razvoju endokrinog poremećaja posebnu ulogu mogu imati i organofosforni pesticidi koji se koriste u prskanju hrane radi zaštite od insekata, ali posredno deluju i na ljude. Poremećaj mogu izazvati i fitoestrogeni koji se nalaze u biljkama, naročito u soji. Bilo je nekih rasprava o tome, ali ako neko jede veće količine namirnica koje ih sadrže, zna se da to ipak može imati negativan učinak. Ne smemo ipak zanemariti ni patološke promene, prvenstveno u hipotalamusu. To su najčešće tumori koji nisu maligni, ali stvaraju hormone koji stimulišu raniji pubertetski razvoj. Treba reći da je preuranjeni pubertet od 6 do 7 puta češći kod devojčica, ali kod njih je to u manje od 10 posto slučajeva povezano s nekim tumorskim procesom, dok je taj proces kod 50 posto dečaka uzrokovan upravo tumorom. Zato je važno da kod dečaka s preuranjenim pubertetom lekari toga budu svesni.
Šta je sa mesom poput tovljene piletine ili teladi?
Prema saznanjima, čini se da to ipak ne igra značajnu ulogu na pojavu preuranjenog puberteta, odnosno da bi trebalo da pojedemo enormne količine tovljene piletine i teladi pa da se to manifestovalo ranijim polnim razvojem. Ipak, ako ste gojazni a jedete velike količine mesa životinja koje su tovljene hranom koja ubrzava njihov rast, to može dovesti do preuranjenog polnog razvoja.
Roditelji trebaj da znaju da se s tim problemom mogu suočiti i jako mala deca.
Komentari 0