Ja sam kao odrastao roditelj, koristila logiku pri bojenju (drveće je zeleno, a nebo plavo obavezno), a ona je kao što to radi i svako dete koristila sve boje za sve na papiru. I izgledalo je prilično očaravajuće.
„Pogledaj mama!“ pohvalila se čim je završila. Rekla sam joj da mi se baš dopada način na koji je iskoristila boje, i ona se složila sa time zadovoljna.
Kasnije smo zamenile crteže i svaka je docrtala nešto na crtežu druge. Rekla sam joj da je to odličan timski rad, umesto „Super je!“
Da li je „Tako si pametan“ toliko loše?
Jedna nedelja eksperimenta ne može reći koliko sam učinila za samopouzdanje svoje dece, ali ono što je sigurno jeste da sam promenila način na koji ih hvalim kada zaista obraćam pažnju, u odnosu na ono što činim kada to olako kažem. Ne možemo to činiti 24 sata u nedelji i roditelji su ljudska bića i ponekad kažu ono što im je najlakše, i isto tako znam da ću im i ja nekada ponovo dati isprazne komplimente. Ali uvidela sam razliku, ne želim da moja deca misle samo da su sjajni, jer mama tako kaže.
Mislim da bismo svi trebali da se potrudimo oko ovoga. Svako radi najbolje što ume i normalno je da često zabrljamo. Pa sve i da im prečesto kažemo da su sjajni, da li je to toliko strašno?
Jedno je sigurno, ako ništa drugo, ovaj eksperiment pokazuje da sam ove nedelje zaista puno pažnje poklonila svojoj deci. A to je dobra stvar.
Priredila: Ivona Jovanović
Izvor: Romper
Komentari 0