Šta kada antibiotici prestanu da deluju?

Zamislite sledeći scenario: bolesni ste, lekar vam prepisuje antibiotike i… ništa se ne događa! Na žalost, za nekoga je to već stvarnost.

 Foto: Pixabay

U doba u kome sve više raste otpornost na antibiotike, postoji realan rizik da lekovi uskoro uopšte neće delovati i da mogu na kraju umreti milioni ljudi. Broj bakterija koje postaju otporne na antibiotike postaje alarmantan, a novih antibiotika gotovo da nema u pripremi.

Godine prekomernog korišćenja antibiotika učinile su da neke bakterije u našem telu postanu imune na lekove, pa danas neke bolesti na koje bi antibiotici mogli bez problema da deluju predstavljaju pravi problem. Takođe, rastuća otpornost bakterija na antibiotike bi mogla dovesti do toga da postane nemoguće bezbedno izvršiti mnoge rutinske medicinske zahvate iz straha od infekcije za koju neće postojati efikasan tretman.

Dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine i predsednica Sekcije opšte medicine u Srpskom lekarskom društvu, ističe da su neke vrste salmonele i stafilokoka postale otporne na sve poznate vrste antibiotika.

– Bakterije i virusi, koje naša mikrobiota sadrži, jedni druge drže pod kontrolom i zato je veoma značajno da se taj odnos ne poremeti. A on se remeti nekontrolisanom upotrebom antibiotika koji ubijaju loše, ali i dobre mikroorganizme. Mikroorganizmi se bore za svoj opstanak i ne samo da razvijaju rezistentnost, već i šire svoje delovanje, pa tako mogu da pređu na osobu koja će možda i prvi put u životu dobiti neku infekciju, ali će ona odmah biti od rezistentne bakterije i neće moći da je izleči – objašnjava dr Dimitrijević.

Ona dodaje i da od pet pacijenata sa respiratornim infekcijama koji se pojave kod nje u ordinaciji, njih troje su već uzeli neki antibiotik koji im je ostao od ranije na svoju ruku.

– Takva neodgovorna upotreba antibiotika će nas uništiti, jer koliko su antibiotici korisni i značajni, toliko ih je štetno uzimati kada to nije potrebno – naglašava dr Dimitrijević.

Piter Gibson, iz dobrotvorne organizacije “Antibiotic Research UK” kaže da postoji soj salmonele otkriven u Sjedinjenim Američkim Državama koji je potpuno otporan na lekove.

– Antibiotici na njega uopšte ne deluju. Sve više čujemo i za stanja poput infekcija urinarnog trakta i pneumonije koja su kod nekih ljudi rezistentna. Prekomerno smo koristili i zloupotrebili antibiotike i to je zaista problem. Bakterije u našim telima su se promenile i postale otporne na lek – navodi dr Gibson.

Između 2000. i 2015. godine upotreba antibiotika je porasla za 65 odsto, podstaknuta naglim porastom propisivanja u zemljama u razvoju. Kako je pokazalo istraživanje dr Ejli Klejn iz Univerzitetskog centra za dinamiku, ekonomiju i politiku Univerziteta “Džon Hopkins” i njegovih kolega, u 2015. godini je popijeno oko 42 milijarde doza.

Ukoliko ne bude promena u ovakvoj dosadašnjoj praksi, predviđa se da će se do 2030. godine potrošnja povećati za 200 odsto, odnosno na 128 milijardi dnevnih doza.

Mnogim lekovima razvijenim u 1960-im i 1980-im patenti ističu, što znači da se mogu koristiti generičke, jeftinije verzije lekova, i samim tim se povećava njihova upotreba. Ono što zabrinjava jeste nedostatak uspešnog istraživanja novih lekova.

– Nakon otkrića penicilina naučnici su smatrali da su rešili problem mnogih infekcija, međutim ne samo da su se bakterije koje ih izazivaju vratile, već su se razvile i nove, još otpornije – navodi dr Nevenka Dimitrijević.

Dr Klejn navodi da kada se jednom pojavi rezistentna bakterija, ona se mnogo lakše širi od osobe do osobe ako se antibiotici previše upotrebljavaju.

– Kada odete kod lekara opšte prakse jer kašljete i on vam da antibiotik, to je često nepotrebno i može da vam donese samo malu korist time što će skratiti trajanje bolesti za jedan dan, ali su zato negativni društveni efekti ogromni. U mnogim slučajevima je jeftinije dati antibiotik nego sprovesti dijagnostiku i ustanoviti šta s nekim zapravo nije u redu – kaže dr Klejn, koji ističe da su antibiotici uglavnom sigurni i jeftini, što je dovelo do njihovog povećanog propisivanja.

Mnogo bakterija se širi u bolnicama, a bolnice imaju tendenciju da prepisuju obilje antibiotika.

– Važno je napomenuti da se antibiotici daju svim pacijentima koji su operisani, takođe i pre operacije, a ukoliko dobiju i postoperativnu infekciju i posle toga – kaže Pidok.

U izveštaju britanske vlade se navodi da bi do 2050. godine deset miliona ljudi svake godine moglo umreti od infekcija rezistentnih na antibiotike. Ako zaista dođe vreme da lekovi ne deluju, bolesti protiv kojih se danas borimo postaće smrtonosne.

Blic

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA