Lekari su spasli život sedmomesečnoj Sofiji, koja je imala urođenu srčanu manu, bez potezanja bilo kakvih veza i podmićivanja.
– Dan uoči ćerkine operacije, sa kardiohirurgom pitao sam ga nasamo šta mu i koliko treba. Bio sam spreman tada da mu platim šta god poželi. Odgovorio mi je: “Dete sam socijalizma, imam i više nego što mi treba” – priča za “Blic” Aleksandar Pavlović, Sofijin otac, koji je na društvenim mrežama objavio pismo u kom je pohvalio lekare koji rade u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.
Sofija je imala urođenu srčanu manu. Ugrađena joj je mrežica kako bi se ispunila rupa između dve pretkomore zbog čega se njena krv mešala. Jako je slabo jela, brzo se umarala i prognoze u vezi s kvalitetom i dužinom života bile su vrlo mračne.
Njeni roditelji, Aleksandar i Ljiljana, vratili su se u Srbiju posle pet godina provedenih u Engleskoj. I baš zbog toga, važno im je bilo da skrenu pažnju na to da postoje i one lepe priče.
– Svaka bolnica u Srbiji zaražena je bolestima naših naravi i našeg zdravstvenog sistema – hronično neljubaznih sestara i lekara, akutno nekorektnog odnosa prema pacijentima, beskrajnog čekanja, epidemijom zakazivanja preko veze i ulaženja preko reda. Ali je u „Tiršovoj“ toga ipak tako malo da se čovek oseća kao da je u nekoj drugoj, zapadnijoj i bogatijoj zemlji. Gledajući negu koju je naša beba imala, ljudi su nas često pitali ko nam je bio veza. Niko. Nije bilo potrebe potezati kumu, strica kardiologove bratanice, tetku šogora doktorove žene, komšiju koji ujutru šeta pekinezera sa pudlicom glavne sestre. Kada su utvrdili da je Sofija počela da posustaje, u roku od sedam dana razmotrili su njen slučaj na lekarskoj komisiji i zakazali operaciju. Ni da smo ostali u Engleskoj ne bismo brže došli na red – priča Aleksandar.
U svom pismu Aleksandar je pohvalio kardiohirurga dr Hercoga, anesteziologa dr Vučićevića i dijagnostičare, dr Voju Parezanovića i dr Idu Jovanović.
Roditelji su na sve načine pokušavali da se oduže ovim lekarima koji su spasli život njihovom detetu, ipak osmeh i lepa reč ovim lekarima su i više nego dovoljni.
– Deci i roditeljima je najteže, a mi smo ovde da im pomognemo tako što ćemo pošteno raditi svoj posao. Kada lečite decu, najveća nagrada je izlečeno dete, i to je naš moto. Ipak, ljudi treba da shvate da mi samo radimo svoj posao najbolje što možemo i sve što želimo je da svaka operacija prođe u najboljem redu – iskren je dr Hercog.
Ovi skromni ljudi i veliki stručnjaci godišnje obave oko 300 operacija, a leče decu iz cele Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.
Komentari 0