Siniša Pavić: Potrebno je mnogo mudrosti u porodici da se dete vaspita, jer sve van kuće gura ga u drugom pravcu

Pisac čija su filmska i serijska dela obeležila generacije, Siniša Pavić, i danas je prisutan na malim ekranima. Trenutno se na RTS 1 reprizira njegova serija “Stižu dolari”, a replike iz “Vrućeg vetra”, “Lafa u srcu”, “Tesne kože”, “Čuda neviđenog” i još sijaset Pavićevih ostvarenja gotovo da predstavljaju deo opšte kulture – nema toga koji ne zna bar jednu od njih. Iako pravnik po struci, do sada je napisao potku za čak 51 ostvarenje, od kojih je poslednje bilo “Bela lađa”.

– Pisanje mi je način života – ističe Pavić. – I sada radim, ali od pisanja do snimanja dug je put, pa ćemo videti šta će od toga biti. Ne volim da unapred pričam, često napustim prvobitnu ideju, promenim je potpuno, dođem u fazu da to što sam počeo nije dovoljno inspirativno da bih išao dalje. Tek kad osetim da sam na svom terenu, idem dalje. Sadašnja ideja mi je veoma dobra, ali ne znam u kojoj meri može da bude ključ za otvaranje tema.

O tome zašto je u gotovo svakoj njegovoj seriji novac jedna od važnijih tema, Pavić kaže:

– Kad začeprkate danas odnose među ljudima, na dnu ćete pronaći novac. “Bolji život” je bio sve, osim vezan za novac. Sećate se najavne špice – “Život traži bolje ljude”. Novac nije bio tema, već samo početna motivacija. Naš život je tada, kada se približavao kraj SFRJ, već bio pomeren od pravih životnih vrednosti, pa se ispunjavanje jednostavnih uslova pokazalo kao teško i komplikovano. Ljudi su bili srećni kada su bili zdravi. U seriji “Srećni ljudi” svi Golubovići su manje-više gubitnici. Odnos prema životu doveden je do priče o psu koji ne može da se opredeli između svoja dva dobrotvora, jer nosi u sebi emociju.

Ni “Porodično blago” nije bila trka za novcem, dodaje Pavić:

– Ta količina novca, potrebna da bi se rešio porodični problem, mogla je da se stvori malom, privremenom spekulacijom. To nije uspelo i odatle potiču sve nevolje. Novac je neizbežan kao sredstvo preživljavanja, ali u mojim serijama nikom nije doneo niti lak život, niti sreću, a ponajmanje dobar život. To se najbolje vidi u “Dolarima”. Mit o tome da će neko drugi da nam donese novac toliko je bio jak da je remetio sve odnose odozgo do dole. Priča je pledoaje protiv novca kao mita koji će nam život učiniti boljim.

A kakve vrednosti se danas cene? Naš sagovornik primećuje da naizgled nikakvih vrednosti više nema.

– Ko je danas idol mladih ljudi, koji je to odnos prema radu koji vas stimuliše da radite dobro, šta dobijate dobrim uspehom, kako ubediti mlade ljude, s obzirom na to da vide društvo pred sobom koje ih čeka, da uče, stiču obrazovanje, čime se prave vrednosti danas u društvu stimulišu? Potrebno je mnogo mudrosti u porodici da se dete vaspita, jer sve van kuće gura ga u drugom pravcu. Od kuće do škole vidi bahate vozače, skaredne slike na naslovnim stranama, jeftin put do uspeha, decu od 12 godina koja javno nastupaju kao pevačice, postaju zvezde u tom dobu. Roditelji to podržavaju, tresu se dok je dete na sceni nafrakano, plaše se da li će postići takozvani uspeh. Kako ćete to dete usmeriti da se do uspeha dolazi strpljenjem, vrednoćom, radom?

Iako je zagazio u devetu deceniju, naš poznati pisac živi punim plućima: – Svaki dan je vredan življenja i treba da bude ispunjen nekom vrstom radosti, da bi se došlo do punog života – da imate koga da volite i za koga da radite.

– Generacije kojima ja pripadam odrasle su na knjigama, koje su nam govorile mnogo o životu, šta će biti pre i posle nas. Danas, sa ovako razvijenom industrijom zabave, koja je plitka i izveštačena, gde se svaki trivijalni događaj prati veštačkim smehom i aplauzima, nameće se banalni svet kao uzor u kom se može lako živeti. U ovom vremenu sve je na dugme, od TV do automobila, mladi sedaju sa 16 godina za volan. Za nas je pojava frižidera bio događaj. Sve što je čoveka oslobodilo svakodnevnog ropskog rada, gurnulo ga je u ambijent u kom je problem dokolica. Kad čovek prestane da radi, ne okreće se pravom sadržaju koji će da dopuni život.

Izvor: Novosti