Sindrom srednjeg deteta

Zato između braće i sestara, pored odnosa ljubavi, postoji i odnos međusobnog upoređivanja i takmičenja. Da bi razumeli poziciju srednjeg deteta koje se često nalazi „stešnjeno” između najstarijeg i najmlađeg, potrebno je razumeti odnos detetovog uzrasta i ljubomore.

Postoje dve vrste ljubomore braće i sestara koje se razlikuju po svojoj dinamici. To su ljubomora starijeg deteta prema mlađem i ljubomora mlađeg deteta prema starijem.

Najstarije dete je jedno vreme bilo jedinac, tako da mu je bilo normalno da bude glavno, u centru roditeljske pažnje i ljubavi. Kada se rodi mlađe dete, tada starije dete po pravilu ima doživljaj da gubi roditeljsku ljubav, to jest da mu je mlađe dete preotelo ljubav roditelja. Glavni razlog za ovakvo detetovo doživljavanje jeste taj što nedovoljno razlikuje ljubav od pažnje. Kada roditelji usmeravaju pažnju na njega, ono se doživljava vrednim i voljenim, a kada usmeravaju pažnju na drugo dete, tada se prvo dete oseća odbačenim i nevoljenim. Ono razmišlja da se mlađe dete rodilo i oduzelo mu ljubav na koju je imalo ekskluzivno pravo. To ga podstiče na različite akcije kojima pokušava da povrati roditeljsku pažnju kako bi on shvatili da je ono „glavno dete”.

Ljubomora mlađeg deteta prema starijem se pojavljuje tek kada mlađe dete postane svesno razlike koje postoji između njega i starijeg deteta. Tada počinje da uviđa da je starije dete u mnogim stvarima sposobnije od njega, kao i da su starijem detetu dozvoljene neke stvari koje nisu dozvoljene mlađem. Kako deca dugo vremena razmišljaju na konkretan način, u slikama, nesposobni da shvate apstraktan koncept vremena, mlađe dete hoće da postigne da ovde i sada bude isto kao starije ili još bolje od njega. Ono ne razume da treba da se poredi sa onim sposobnostima starijeg deteta koje je ono imalo onda kada je bilo istog uzrasta kao i mlađe dete. Zato mlađa deca često traže potvrdu u oblastima za koje starije, uspešnije dete nije zainteresovano.

Dečja ljubomora jeste izraz, ali i potvrda detetovog uverenja da ono nije dovoljno vredno da bi bilo voljeno. Iz takvog odnosa može nastati osećanje niže vrednosti koju osobu može pratiti i u odraslom dobu. Posebnost položaja srednjeg deteta je u tome što za razliku od druge dece, ono može imati obe dečje ljubomore – i prema mlađem i prema starijem – a samim tim i dvostruki razlog da se oseća manje vrednim. To zahteva povećanu roditeljsku pažnju.