Senzorno-integrativna intervencija kod teškoća hranjenja i spavanja

Foto: Canva

Detetove teškoće su u direktnoj vezi sa njegovom sposobnošću da upravlja smirenošću, stanjem pobuđenosti ili emocionalno pozitivnim stanjem. U osnovi su fiziološki, senzorni, motorni, afektivni ili procesi koji se tiču detetove pažnje, a koji remete detetovo ponašanje. Među zajedničkim simptomima regulatornih teškoća su i obrasci lošeg spavanja ili ishrane. Obroci i odlazak na spavanje su često problematični kod dece sa senzorno-integrativnim poteškoćama i zahtevaju posebno planiranje.

Predlozi i sugestije za decu koja su senzorno preosetljiva, odbijaju da jedu raznovrsnu hranu ili imaju teškoće u samoregulaciji tokom hranjenja/obroka:
– Prepoznati da nisu svi poremećaji hranjenja na senzornoj osnovi. Neki problemi u hranjenju mogu da budu razvojni ili da imaju medicinski uzrok, možda dete ima motoričke smetnje ili neki emocionalni problem.
– Utvrditi kada je problem nastao što će dati bolji uvid za primenu terapije.
– Mnoga deca imaju problem kada pređu na nemlečnu ishranu ili je u pitanju različita tekstura, prihvataju blendiranu ali ne prihvataju gnječenu ili seckanu hranu. Za neku decu temperatura hrane može da bude problem, jedu samo toplu ili samo hladnu hranu.
– Konsultovati se sa pedijatrom, nutricionistom pre započinjanja intervencije u hranjenju.
– Tokom hranjenja ne bi trebalo da bude nikakvih spoljašnjih distraktora pažnje.
– U vreme obroka odrasli treba da bude potpuno smiren, dete odmorno, naspavano kako bi aktivno učestvovalo u odgovarajućem smirujućem okruženju.
– Nastojati da postoje predvidljive rutine povezane sa početkom i završetkom hranjenja.
– Deca bolje prihvataju različite teksture hrane ako jedu svojim prstima.
– Uvođenje promena u vidu drugačije teksture treba sprovoditi postupno.
– Koristiti miris i ukus hrane kao podsticaj.
– Lice je senzorno najosetljiviji deo tela, dodirivanje usta može da bude neprijatno za dete.
– Izbegavati česta brisanja usta tokom jela, a kada mora da se obriše koristiti tapkanje ili dopustiti da se dete samo obriše.
– Dati detetu dovoljno vremena da zatvori usta i samo skine hranu sa kašike.
– Pozicionirati dete u stabilnoj stolici za hranjenje koja obezbeđuje posturalnu stabilnost (podrška za stopala i prilagodljiv naslon).
– Senzorni poremećaji u hranjenju su često samo jedan aspekt celokupnog senzornog problema.

Predlozi i sugestije za decu koja su preosetljiva, ne mogu da zaspe ili da se sami umire/uspavaju nakon buđenja u toku noći:
– Isključiti bilo koji medicinski ili prihološki razlog za probleme sa spavanjem (refluks, alergije, sleep apneja, izbijanje zuba, konflikt između roditelja).
– Odrediti na koji način svaki senzorni sistem podržava ili negativno utiče na sposobnost da dete zaspi, kao i da nastavi da spava nakon buđenja tokom noći.
– Dati prednost noćnom u odnosu na dnevno spavanje.
– Staviti dete u krevetac kada je polu budno, na taj način uči da samo može da dostigne stanje sna, razvija samopouzdanje a ne naviku da može da zaspi samo u nečijem naručju.
– Obratiti pažnju na senzorički kvalitet posteljine i odeće za spavanje.
– Smanjiti pobuđujuće aktivnosti pre spavanja.