Senzorno integrativna intervencija: Igra u kontekstu senzorno-bazirane intervencije

Igra omogućava detetu da organizuje svoje misli, osećanja i veštine dok otkriva nešto novo i dobija osećaj pripadnosti. To je važna aktivnost za samoregulaciju deteta.

Foto: Pixabay

Pomaže mu da integriše spoljašnji i unutrašnji svet. Dete je samo  inicira i postavlja pravila igre. Slobodna igra se izvodi zbog  unutrašnjeg zadovoljsta, bez spoljašnje nagrade i nema svoj cilj. Ne postoji ograničenje realnošću jer dete vodi igru uz punu slobodu i ekspresiju emocija, fantaziju i imaginaciju.

Deca sa senzornim teškoćama u igri mogu da pokažu određena ponašanja koja su tim teškoćama uslovljena. Kroz strategije indirektne intervencije, terapeut može da kreira okruženje za igru koje će da omogući senzornu integraciju i razvoj primerenih veština. Ukoliko terapeut ili roditelj ne uvaži prirodni nagon deteta u igri može doći do povećanog stresa, otpora ili pojave dosade kod deteta.

Igra obezbeđuje motivaciju koja omogućava deci da tolerišu povećane unose senzornih inputa. Dete sa taktilnom odbranom koje burno reaguje na dodire pri oblačenju, u igru pretvaranja sa drugom decom može dobro da toleriše taktilni nadražaj.

Telesno orijentisana igra

Igre orijentisane na telo su karakteristične za rani uzrast dece. Bebe se rado igraju i uživaju u pljeskanju rukama po telu, češkanju, gledanju u pojedine delove tela, udaraju nogama, sisaju svoje prste, kotrljaju se na stranu.

Deca sa senzorno-integracijskim teškoćama se ne igraju na ovaj način ili ne uživaju u ovim iskustvima. Ove bebe mogu da imaju slab mišićni tonus, oskudne pokrete, određene senzorne nelagodnosti pri dodiru, pokretu ili dezorganizaciju uslovljenu problemima u senzornom procesiranju određenih podražaja.

Starija deca u telesno baziranim igrama imaju teškoće zbor loše telesne šeme i problema u motrnom planiranju. Njima često treba guranje, vučenje, podizanje, penjanje i nošenje u aktivnostima koje sadrže pokrete i pokret protiv otpora da bi mogli uopšte da se igraju.

Telesno orijentisana igra kod male dece treba da bude sastavni deo aktivnosti svakodnevnog života kao što su menjanje pelena, oblačenje, češljanje, kupanje. Ohrabrivati dete da se igra svojim telom, da dodiruje šakama kolena, da hvata svoja stopala i stavlja ih u usta. Ove jednostavne aktivnosti mogu da se izvode uz neku pesmicu. Senzorno bazirane aktivnosti integrisane  u vidu igre mogu da budu način na koji se dete upoznaje sa  emocionalno sigurnim dodirom koji dolazi od bliskih osoba.

 

Manuelna igra

Dete sa 4-5 meseci počinje voljno da drži predmet u ruci kojim se igra i proizvodi buku (zvečka u obliku prstena) čime započinje razvoj koordinacije oko-ruka-usta. Sposobnost kombinovanja predmeta tokom igre se vidi pri stavljanju manjih predmeta u posudu i vađenja iz nje, pravljenju kule od kocki ili nizanju perli. Senzorne teškoće mogu da utiču na razvoj koordinacije ruku koja je neophodna za igru i dalji razvoj zrelih hvatova.

Intervencija mora da uključuje ne samo veštine fine motorike već celokupnu senzo-motornu telesnu šemu koja treba da podrži manuelnu igru. Od najranijeg uzrasta detetu sa siromašnim senzornim procesiranjem trebaju iskustva integracije obe strane tela. Jedan od aspekata bilateralne integracije je istovremeno korišćenje obe ruke. Posezanje i hvatanje lopti i većih plišanih igračaka ili jahanje konjića zahtevaju da se koriste obe ruke istovremeno za držanje, hvatanje, guranje i bacanje.

Simbolička igra

Simbolička igra daje prirodnu mogućnost za ispoljavanje kontrole, straha, nezavisnosti, agresije i gubitka. Kada su senzorno-integrativni ciljevi integrisani u igru tokom intervencije, dete je motivisano i angažovano. Deca sa senzorno-integrativnim teškoćama imaju veliku potrebu za aktivnostima koje obezbeđuju pozitivnu izgradnju samopouzdanja.

Neka deca imaju tendenciju da ostanu na konkretnom nivou igre kao što je korišćenje četke za češljanje kose. Kroz prilagođavanje i podršku terapeut ili roditelj može da proširi sadržaj igre i podigne je na viši nivo. Primer za ranu simboličku igru je korišćenje pribora za jelo za igru hranjenja ili nešto slično. Pranje i brisanje posuđa takođe može da bude sekvenca igre. Imaginativne igre mogu da uključuju korišćenje plišanih životinja u okruženju koje predstavlja kuću, školu, prodavnicu…

Socijalna igra sa vršnjacima

Mala deca tipičnog razvoja prvo posmatraju igru ostalih ili se igraju paralelno sa drugom decom. Todleri imitiraju pokrete i pozicije ostale dece (jedno dete trči, penje se na tobogan i spušta, a ostali ga prate i to isto rade).

Vremenom dete se angažuje u igrama u kojima su razgovor i deljenje igračaka prisutni ali se svako igra odvojeno za sebe. Postepeno je javlja igra koja uključuje saradnju i deca se zajedno igraju na ciljano orijentisan način sa zajedničkim završetkom.

Ako postoje teškoće u senzornoj integraciji, komunikaciji ili koordinaciji, to detetu otežava da održi korak u socijalnim razmenama i promenama koje se prirodno pojavljuju tokom igre sa vršnjacima.   Zato kod neke dece postoji tendencija da se sami igraju, da su u pasivnoj ulozi posmatrača ili preferiraju igranje sa odraslima ili mlađom decom.

Cilj intervencije

Cilj senzorno-bazirane intervencije je da pomogne detetu sa senzornim teškoćama da dostigne više i sofisciranije veštine u socijalnoj interakciji sa decom. Takva iskustva mogu da se obezbede kroz vremenski ciklus i grupne aktivnosti.

U paru ili u manjim grupama deca počinju da razvijaju svesnost o tuđim osećanjima, uče kako da nekome budu drug i neko drugi isto njima, kako da pomažu jedni drugima. Dete koje uvek traži pomoć od odraslih uči da pita drugo dete da mu dohvati igračku koja je pala. Sticanjem sposobnosti rešavanja problema uspostavlja ravnotežu između svoje nezavisnosti i neophodne zavisnosti od druge dece.

Takođe je važno ohrabriti socijalno anagažovanje sa vršnjacima tokom aktivnosti koje su pokretom/kretanjem orijentisane. Tome mogu da posluže razni poligoni gde mogu da se provlače iz raznih pravaca i na različite načine (puzanjem, kotrljanjem). Deca mogu da oponašaju obrasce kretanja raznih životinja. Iskustva kretanja mogu da budu usklađena sa detetovim sposobnostima i modifikovana u skladu sa njegovim mogućnostima.

Snezana MilanovićAutor: Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut, senzorno-integracijski pedagog, SI Baby terapeut, MarteMeo Therapist/Colleague Trainer, licencirani instruktor IAIM masaže beba i MISP masaže dece.

Osnivač „Centra za korektivnu gimnastiku“ 1997 i suosnivač Kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju „Senzorijum“ 2017 u Beogradu. Stručni saradnik časopisa Moj pedijatar i Zdravo dete, brojnih portala namenjenih roditeljstvu i zdravom odrastanju beba i dece. Stručni saradnik časopisa Pedijatar dijagnostičko-terapijske preporuke.

Kontakt: milanovic.fizio@gmail.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA