Tokom igre i trčanja napolju često se kod dece dešavaju povrede. Najčešće su to blage povrede, ogrebotine, poderotine i manje rane. Rane su mehaničke otvorene povrede kod kojih je došlo do prekida anatomskog kontinuiteta kože i/ili vidljive sluzokože. One nastaju pod dejstvom različitih sila, udaraca, padova.
Foto: Flickr
Obično su tokom nastanka rane povređeni površinski delovi tkiva tj. kože a retko mogu biti povredjeni i dublji slojevi kože pa čak i mišići i kosti u najmanjem broju slučajeva. Predmet koji dovodi do nastanka rane ostavlja otisak na povređenom tkivu zbog kojeg rana ima specifičan izgled, pa može biti ubodna, rana od udarca, poderotina, posekotina, ujed ili nešto od kombinacija.
Šta svaki roditelj treba da zna kada mu se dete povredi?
Kada se dete povredi najvažnije je ostati smiren. Ne treba grditi dete što je palo i što se povredilo, treba umiriti dete ukoliko se uplašilo. Pri povredi deteta potrebno je da roditelj proceni da li se radi o običnoj povredi ili o nekoj ozbiljnijoj povredi sa izraženim krvarenjem.
Prvo zaustaviti krvarenje iz rane ukoliko je prisutno
Ukoliko je prisutno krvarenje potrebno je pritiskom zaustaviti mesto krvarenja. Najbolje je zaustaviti krvarenje iz rane sterilnom gazom, a ukoliko roditelj nema sterilnu gazu ranu može da pritisne i čistom papirnom maramicom. Pritisak rane koja krvari treba da bude umereno jak i da traje nekoliko minuta. Ukoliko se radi o običnim površnim ranicama, njih uglavnom ne treba pritiskati jer krvarenje samo prestane za nekoliko minuta.
Čišćenje rane
Posle zaustavljanja krvarenja, ranu treba obavezno očistiti, najbolje je isprati fiziološkim rastvorom, natopiti gazu fiziološkim rastvorom i očistiti od ivice rane ka spolja. Ranu ne treba ispirati vodom, niti alkoholom i rakijom, već najbolje fiziološkim rastvorom. Vodom se ispira rana samo u slučaju da nema drugog rešenja.
Dezinfekcija rane
Zatim ranu treba isprskati sredstvom za dezinfekciju i sterilizaciju rane. Rana se naprska dobro dezinfekcionim sredstvom za čišćenje rane. Potom se sterilnom gazom, koja je natopljena rastvorom očiste ivice rane i skine sva prljavština i oštećena koža. Ovaj korak se može ponoviti nekoliko puta sve dok rana ne ostane čista. Ranu pre sledećeg koraka treba prosušiti. Ukoliko su ivice rane veoma razmaknute a krvarenje ne može da se zaustavi treba se javiti pedijatru.
Sprečavanje pojave infekcije i brže zarastanje rane- najvažniji korak u obradi rane
Posle čišćenja i dezinfekcije rane potrebno je sprečiti pojavu infekcije i omogućiti brže zarastanje rane. Najsavremenija zaštita rane od prodora mikroorganizama je prašak u spreju SILBEN nano® – inovativno medicinsko sredstvo koje služi za brže zarastanje rana, posebno onih sa pojačanom sekrecijom. Ovaj sprej deluje kao zaštitna barijera, sprečava omekšavanje povredjene kože i pomaže njeno prirodno obnavljanje. Aktivne komponente spreja sprečavaju moguću infekciju kože.
Najvažniji sastojci ovog savremenog spreja za rane su titanijum dioksid, jonsko srebro (visoka koncentracija aktivnih jona srebra) i benzalkonijum kompleks, koji sprečavaju prodor mikroorganizama u ranu i njihovo razmnožavanje. Sprej je potpuno bezbedan za korišćenje od najranijeg perioda detinjstva i može da se koristi kod povreda dece već od prve godine.
Prekrivanje rane sterilnom gazom
Ranu NE treba prekrivati sterilnom gazom niti hanzaplastom sve dok se rana ne očisti dobro, a najbolje bi bilo da se ne pokriva uopšte ukoliko nije neophodno. Ranu naprskanu SILBEN nano® sprejom u najvećem broju slučajeva nije ni potrebno prekrivati jer sam sprej stvara površinski tanak zaštitni sloj i sprečava prodor mikroorganizama u ranu.
Vakcinacija posle povrede – antitetanusna zaštita
Uvek treba proveriti da li je dete redovno vakcinisano vakcinom protiv tetanusa. Većina dece je u najranijem periodu vakcinisana petovalentnom ili šestovalentnom vakcinom koja u sebi sadrži zaštitu protiv tetanusa. Deca ove vakcine primaju od drugog meseca, u tri doze, potom jednu dozu sa 18 meseci, narednu dozu dobijaju pred školu, a onda u uzrastu od 14 godina. Ukoliko je dete redovno vakcinisano nije potrebno davati dodatnu zaštitu protiv tetanusa posle povrede. Retko se dešava da dete nije vakcinisano ovim vakcinama, a ako ne postoje sigurni podaci o vakcinaciji zaštitu protiv tetanusa je moguće dati posle povrede u periodu do 48 sati.
Antibiotici uglavnom nisu potrebni
Kod površnih rana, poderotina i oguljotina nema potrebe dodavati antibiotik da dete pije. Do infekcije može da dodje posle nekoliko dana od nastanka rane ukoliko rana nije dobro obradjena. Zbog toga je veoma važno da se urade svi koraci u obradi rane.
Autor: Goran Vukomanović
Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike. Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama. Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).
Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece. Oženjen, otac troje dece.
