Savet pravnika: Sporazumni razvod

Prema Porodičnom zakonu Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 – dr.  – zakon i 6/2015) supružnici se mogu sporazumno razvesti.

Sporazumni razvod je jednostavniji način razvoda braka.
Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu .

Osnovna i najbitnija pretpostavka ovog načina razvoda je postojanje saglasnosti (sporazuma) supružnika o, želji da se razvedu, kao i o pitanjima koja se tiču dece i imovine.
Dvoje supružnika imaju pravo da se samostalno dogovore oko svega, ipak, u delu sporazuma koji se odnosi na dete, sud će procenjivati da li je predlog dvoje supružnika zbilja u najboljem interesu deteta. Ukoliko sud prilikom donošenja napred navedene procene utvrdi da to nije slučaj, on može da predloži način vršenja roditeljskog prava koji je različit od onog predloga koji su dali supružnici. Ukoliko predlog suda ne prihvate oba supružnika u tom slučaju nema ni sporazumnog razvoda.
Sam postupak sporazumnog razvoda može se okončati već na prvom ročištu.

Sporazum mora biti sastavljen u pisanoj formi i potpisan od strane oba supružnika. U njegovom uvodnom delu supružnici izražavaju svoju saglasnost o razvodu.
U samom dokumentu je nakon uvoda potrebno naročito obratiti pažnju na sledeće :
Roditeljsko pravo: u ovom delu sporazuma roditelji, regulišu – kome će dete biti povereno na „čuvanje i vaspitanje“. Nako toga pristupa se opisu dogovorenog načina i dinamike održavanja odnosa između samog deteta i onog roditelja sa kojim dete neće živeti ( npr. vreme i mesto viđanja, zajednička letovanja, praznici….) . Prema Zakonu sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

Ovde je važno napomenuti da zakon ne propisuje neophodnost navođenja razloga za predloženo rešenje prema kome bi se dete trebalo poveriti jednom od roditelja, ali činjenica je da ta stavka sudu pomaže prilikom procene koja se tiče najboljeg interesa deteta.
Izdržavanje deteta:u ovom delu sporazuma se navodi tačan opis načina o tome kako su se roditelji dogorili o pitanju koje se tiče izdržavanja deteta. Uobičajeno prihvaćeno rešenje je da se na davanje određenog mesečnog iznosa na ime izdržavanja deteta obaveže roditelj sa kojim dete nakon razvoda neće živeti.
Imovinski odnosi: ovaj deo sporazuma tiče se imovine koja je stečena u braku. Na samom početku neophodno je da se taksativno navedu stvari koje predstavljaju zajedničku imovinu. Tom prilikom se navode i tačne adrese nepokretnosti i bitni elementi kupoprodajnih ugovora. Nakon toga se određuje koja pojedinačna stvar ili deo neke stvari pripada svakom supružniku po na osob ( novac na računu, hartije od vrednosti….). Naročito je važno da se supružnici u ovom delu sporazuma dogovore oko podele postojećih zajedničkih dugova kao i preostalih zajedničkim materijalnih obaveza.

Ukoliko se prilikom sporazuma u delu koji se tiče imovinskih odnosa dođe do saznanja da imovina koja je predmet podele pripada i nekom drugom članu domaćinstva, neophodno je da i taj član bude saglasan sa sporazumom.

Pokretanje postupka

Sam postupak pokreće se aktom podnošenja – predloga sporazuma za razvod braka, sudu čija se nadležnost određuje prema mestu prebivališta ili boravišta nekog od dvoje supružnika, odnosno prema mestu njihovog poslednjeg zajedničkog prebivališta.
Tekst sporazuma može biti sastavni deo predloga ili podnet uz predlog, kao poseban dokument.
Uz to, neophodno je priložiti i overene fotokopije svih dokumenta koji se pominju u predlogu sporazuma.
Nakon prijema sve navedene dokumentacije, zakazuje se ročište. Ročište u slučaju da se razvode supružnici koji imaju decu mora biti održano u roku od 15 dana od dana dostavljanja sporazuma nadležnom sudu.

Tok postupka i donošenje presude

Na ročištu moraju biti prisutne obe strane – u formalnom smislu, nije bitno da li jednu od strana čini sam supružnik, ili advokat ovlašćen za zastupanje, ili su prisutni i supružnik i njegov advokat. Neophodno je napomenuti da supružnici ne mogu angažovati istog advokata.
Ukoliko se jedna od strana u razvodu ne pojavi na ročištu, ročište će biti odloženo.
Nakon što sudija utvrdi da su sve strane prisutne pristupiće proveri sporazuma, odnosno da li isti sadrži sve neophodne elemente, a naročito da li je sporazum u najboljem interesu deteta. Ukoliko je sve u redu, sudija će usvojiti predloženi sporazum donošenjem presude o razvodu braka i time je brak i zvanično okončan.
Ukoliko prilikom ocene predloženog sporazuma sud oceni da on nije u najboljem interesu deteta predložiće drugačije rešenje. Ako supružnici predloženo rešenje ne prihvate, neće moći da se sporazumno razvedu ili to neće moći učiniti sve dok sudu ne predoče bolji sporazum.