Foto: Unsplash
Zbog toga se logično nameće preispitivanje roditelja da li njihovo dete odmara koliko treba.
Nedostatak sna ima brojne nepoželjne posledice po odrasle. Međutim, negativnim efektima neprospavane noći deca su naročito podložna, jer se njihova tela i mozak još uvek razvijaju. Spavanje je presudno za fizičko, kognitivno i emocionalno zdravlje deteta. Otkrivamo koliko sna je zapravo potrebno za pravilan razvoj, kao i na koje sve načine san pomaže detetu da raste. Pročitajte.
Da li dete spava dovoljno?
Odgovor na pitanje „da li moje dete dovoljno spava?“ svaki roditelj može pronaći u ponašanju svog deteta. Da li je umorno, da li se dešava često da zaspi u autu (naročito popodne), da li trlja oči oko podneva ili nakon ručka?
Dobar pokazatelj umora kod dece je sasvim izvesno njihovo ponašanje u večernjim satima. Ukoliko je dete plačljivo, razdražljivo i nemirno ili pak uporno odbija odlazak u krevet, sve ovo mogu biti znaci da ne spava onoliko koliko mu je potrebno. U tom slučaju važno je razmisliti o dnevnom rasporedu obaveza i o značaju večernjih rutina.
Uvedite ustaljen ritam da bi dete mirnije i opuštenije svake večeri na vreme otišlo na spavanje. U tome vam mogu pomoći neki provereni trikovi i metode kao što je topla kupka i priča za laku noć. Program za spavanje za devojčice i dečake, mekane pamučne pidžame i posteljina igraju veliku ulogu u ovim porodičnim ritualima. Mališan će se osetiti bezbedno i sigurno ukoliko ga sveže okupanog ušuškate u krevetu u omiljenoj pidžami.
Dete raste dok spava – emotivno i u visinu!
Koliko puta ste čuli da neko kaže da deca rastu dok spavaju? Dok dete spava, u telu se stvara hormon rasta HGH (Human Growth Hormone), koji pomaže pravilan rast i razvoj tkiva, mišića i kostiju. Ovaj hormon pomaže vašem detetu tokom celog života, od pokretanja tih ubrzanih procesa rasta u ranom detinjstvu, do olakšavanja razvoja tokom puberteta i kasnije. Da bi organizam proizveo HGH hormon i da bi se telo normalno razvijalo i funkcionisalo, bitno je da dete ode na spavanje pre 21h.
Iako se u prvom redu misli na telesni razvoj, važno je napomenuti da tvrdnja „dete raste dok spava“ obuhvata i emocionalni rast. Snovi postoje da nam pomognu da se uspešno snalazimo u životu: oni utiču na kognitivni razvoj, mentalno zdravlje i razvoj emocionalne inteligencije. Kada spavaju, deca sanjaju o članovima svoje porodice ili drugovima iz vrtića. Upravo kroz te snove uče kako da ostvare pozitivne emocionalne interakcije kada su budni.
San kao način da dete uči
Dok dete spava, mozak transformiše „naučeni materijal“ u aktivno znanje. San je glavno vreme za mozak da obradi sve informacije koje primi u toku dana: sortira ih, oslobađa se onoga što mu nije važno i zadržava ono što je potrebno. Prema mišljenju pedijatara, to je jedan od razloga zašto bebe uvek dremaju: sve im je novo i njihovom mozgu su potrebne česte pauze da bi sve te podatke obradio i razvrstao.
Dobar san povezan je i sa višim ocenama u školi. Kada ne spava dovoljno, dete sporije pamti i lakše zaboravlja. Čak i samo nekoliko dana lišavanja sna može stvoriti probleme. Um nenaspavanog deteta ne obrađuje informacije na efikasan način kao i obično, pa mozak teže premešta nove informacije kao što je, na primer, tablica množenja, iz kratkoročnog pamćenja u dugoročnu memoriju. Loš kvalitet sna ili nedovoljno sna za rezultat može imati i probleme sa koncentracijom i hiperaktivnošću. Dete jednostavno ima smanjenu sposobnost fokusiranja, upravljanja vremenom i rešavanja problema.
San jača imuni sistem deteta
Kvalitetan i zdrav noćni san pomaže detetovom imunom sistemu da se pokrene. Dok spava, telo se oslobađa svih onih “klica” sa kojima se susrelo u toku dana. Sličan proces izgradnje snažnog imunološkog odgovora odvija se i u telu odrasle osobe. Međutim, za decu je ovo naročito važano jer su zbog bliskog kontakta sa drugom decom mnogo izloženija mikrobima.
Naravno, ne treba zaboraviti ni to da se dete u godinama formiranja sa mnogim virusima i bakterijama sreće po prvi put i da tek treba da izgradi imunitet. Kada nema dovoljno sna, raste nivo kortizola, hormona stresa u telu. Kortizol smanjuje aktivaciju imunološkog sistema, zbog čega dete postaje sklonije raznim infekcijama i bolestima.
Koliko sati sna je detetu potrebno?
Iako se svako dete razlikuje, ipak postoji preporučena dužina sna prema uzrastu. Pa tako novorođenče treba da spava između 14 i 17 sati dnevno, dok je za dojenčad preporuka da to bude oko 12 do 16 sati. Deci mlađoj od tri godine za normalan rast i razvoj u proseku je potrebno između 11 i 14h sati sna. Predškolcima je dovoljno da spavaju od 10 do 13 sati dnevno.
Za optimalan rast, razvoj i uspeh, deca školskog uzrasta treba da imaju između 9 i 12 sati sna svakog dana. U tinejdžerskom dobu osnovne potrebe za snom podmiriće nekih 8 do 10 sati spavanja. Mladi odrasli takođe ne bi smeli da zanemare benefite kvalitetnog sna. Savetuje se redovan san od 7 do 9 sati.
Nekoliko saveta koji će pomoći detetu da zaspi
Ponekad, iz određenih razloga, dete ima poteškoća da zaspi. Kako je dovoljno sna od suštinskog značaja za njegov normalan razvoj, roditelji treba da preuzmu izvesne korake da mu pomognu da te poteškoće prevaziđe. Jedan od načina je i uspostavljanje rituala pred spavanje i dosledno držanje tog rasporeda tokom cele nedelje, uključujući i vikend.
Dete u krevet treba da ide u određeno vreme i da zna kada se približi trenutak za noćni odmor. Preporuka je da se bar dva sata pre spavanja isključi sva elektronika – mobilni telefoni, televizor, tablet. Umesto gledanja crtanog filma ili igranja video igara, veče treba da protekne u mirnoj igri, zatim kupanju i na kraju čitanju pred spavanje. Kada se stvori idealna i opuštajuća atmosfera u domu, detetu će biti lakše da se primiri i na vreme zaspi.
Komentari 0