Rotavirus: Najčešći uzročnik proliva kod male dece

Rotavirus je jedan od najčešćih uzročnika proliva kod male dece. Obično se javlja kod beba u prvoj godini života, ali se ponekad javlja i kasnije. Češći je kod beba koje ne sisaju, jer majčino mleko sadrži «odbrambene» supstance koje smanjuju rizik od rotavirusne infekcije.

Foto: Flickr

  • Kako se postavlja dijagnoza?

Osnovana sumnja na ovaj virus se postavlja posle pregleda bebe, a potvrda dijagnoze se dobija nakon jednostavnog laboratorijskog pregleda stolice na rotavirus. Sve se završi u roku od jednog do dva dana!

  • Kako se leči?

Lečenje se, pre svega, sprovodi nadoknadom tečnosti (rehidracija). Što je dete manje, veća je mogućnost da mu je potrebna intravenska korekcija dehidracije i poremećaja elektrolita (infuzija). Zato bebe neretko «zaglave» u bolnici, ali se posle par dana intravenske rehidracije uspešno oporavljaju. Sreća je da se oštećena crevna sluznica brzo i lako obnavlja, pa je i ozdravljenje deteta relativno brzo.

Nešto veće bebe mogu da prebole ovaj virus posle oralne rehidracije – nadoknade tečnosti odgovarajućim rastvorima, koje dete pije po sistemu: često, po malo.

Korekcija ishrane je drugi važan korak u lečenju ove neprijatne infekcije. Majčino mleko je najbolja dijeta, a ukoliko mama nije u mogućnosti da doji, daju se adaptirane mlečne formule koje ne sadrže mlečni šećer. Tako se sprečava pogoršanje proliva (jer nesvareni šećer samo povećava broj prolivastih stolica), ali i «kupuje» vreme da se ranjena crevna sluznica obnovi.

  • Da li su moguće komplikacije?

Jesu, ako se bolest ne dijagnostikuje na vreme, a naročito ako lečenje ne počne brzo. Tada beba može da izgubi mnogo tečnosti, ali i važnih elektrolita (soli i minerala, bez kojih nema života), što se zove dehidracija. Teška dehidracija je po život opasno stanje kod male dece, a naročito u prvim mesecima života.

  • Može li da se spreči rotavirusna infekcija?

Može, i to na tri načina!

Prvi je detaljna, pedantna higijena – što sprečava širenje virusa, drugi je dojenje – koje (dokazano) smanjuje rizik od ove neprijatne infekcije, a treći je vakcinacija. Već nekoliko godina, vakcina koja se primenjuje u razvijenim medicinskim zemljama (SAD prednjači u tome), pokazala se veoma efikasnom. Nažalost, kod nas je nema, tako da nam ostaje promocija dojenja (što je višestruko korisno za bebu) i sprovođenje adekvatnih higijenskih mera.

Tatjana VukomanovićAutor: Tatjana Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završila u roku 1997.

Specializaciju pedijatrije završila na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu 2002.godine.

Radila je u stacionaru Centra za zaštitu odojčadi i dece (“Zvečanska”), a potom započinje rad u privatnoj pedijatrijskoj praksi.

Od 2007 godine je zaposlena u Predškolskoj Ustanovi Baby Palace, gde sprovodi pedijatrijski nadzor i radi na prevenciji, i lečenju dece.

Osnivač izdavačkog preduzeća kompanije Pedijatar doo gde je jedan od idejnih tvoraca edukacionog projekta “Zdravo dete”. Urednik časopisa “Zdravo dete” i “Pedijatar, dijagnostičko-terapijske preporuke”, portala www.mojpedijatar.co.rs

Udata, majka troje dece.

Podeli:

Komentari

Strana 7 od 7<<<34567

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA