Te noći smo dugo razgovarali, bez prebacivanja, ali smo bili iskreni. Rekli smo jedno drugome sve što nam je na duši. Bilo je čak i nečega što smo zapravo shvatili tek kako je razgovor tekao, kada smo se istresali tiho – kao da smo sada, kada smo to rekli naglas, shvatili još štošta što nas je mučilo, a da toga nismo ni bili svesni ranije. Međutim, shvatili smo da, uprkos tome što smo se sada pomirili, jednostavno ne smemo nastaviti, a da još nešto ne preduzmemo, jer ćemo opet upasti u vrtlog istog života, istog stresa i sigurno će, vremenom, opet doći do pucanja. Naravno, da bismo opet bili par kao nekada, nedostajalo nam je vreme, slobodno vreme od dece, pa smo ugovorili „naš četvrtak“. Svake nedelje, četvrtkom uveče neko dođe da pričuva klince (ponekad bake, ponekad bebisiterka), ali važno je da to bude veče bez dece i da bude baš svake nedelje, bez izgovora.
Nismo baš Amerikanci, da idemo na večere. Tu i tamo je priuštimo u nekom normalnom lokalu, nekad odemo u bioskop, nekad na piće, pa malo i popijemo i opustimo se. Ponekad samo šetamo gradom, a preko leta provedemo duge sate u parkiću na klupi. I smejemo se. Ponovo se smejemo kao nekad. I to ne samo na našem sastanku. I kod kuće smo opušteniji, ne samo zato što četvrtkom punimo baterije, već zato što gotovo ništa više ne prebacujemo.
Zajedničke odluke donosimo zajedno, sa normalnim dogovaranjem. Ma zapravo, sve što radimo sada, radimo nekako opuštenije i sada oboje shvatamo da nisu zapravo deca i brige bile te koje su nas frustrirale. Frustrirala nas je sve vreme blizina onog drugog frustriranog supružnika, koji je bio frustriran da bilo šta uradi, a oboje smo uvek imali veća očekivanja od onog što bi neko na kraju postigao. Oboje smo doslovno režali jedno na drugo i od tog režanja nismo više bili u mogućnosti da normalno razgovaramo.
I znate li šta nas je zapravo najviše frustriralo? Sigurno ne znate. I mi smo to tek naknadno shvatili. Frustriralo nas je što smo bez obzira na sve te ručice i nožice i skučeni prostor i ciku i vrisku – bili jako usamljeni.
Sad smo opet tim.
Izvor: Index.hr
Komentari 0