Razvijanje prirodnih potencijala: Kako podići srećno dete

Kako bi dete izraslo u samosvesnu i srećnu osobu, najvažnije je da tokom perioda formiranja – do 6 godine, namirujemo njegove primarne potrebe. U primarne potrebe osim fizioloških spadaju i one psihološke, i u tom smislu je važno da se dete oseća sigurno uz roditelja, da bude viđeno, doživljeno, zaštićeno i prihvaćeno od strane roditelja takvo kakvo je

dete px

– Da bi ostvarilo takvu povezanost sa roditeljem dete će se boriti na sve moguće načine. Kao što će plakati kada je žedno ili gladno, plakaće i kada želi da ga nosimo, odnosno kada mu je potrebna fizička bliskost sa nama. Svojim plakanjem dete se bukvalno bori da dobije one preduslove koji podstiču njegov razvoj, objašnjava Tomislav. U kasnijem uzrastu dete na najrazličitije načine traži našu pažnju, traži da bude viđeno i prihvaćeno, jer mu je naša pažnja potrebna kako bi ostvarilo svoj potencijal. Problem je što mi često detetovu borbu i njegove signale za povezanošću sa nama tumačimo kao loše ponašanje. Često i kažemo „Ma pusti ga, vidiš da izvodi, samo traži pažnju.“ Istina, svojim ponekad nevaljalim postupcima dete traži pažnju ne zato što uživa u tome da nas nervira ili zato što manipuliše, već zato što mu je za optimalan razvoj potrebno da ga vidimo, doživimo, da ga prihvatamo takvo kakvo je, da budemo svedoci njegovog rasta. Odgovaranje na detetove potrebe je dakle preduslov njegovog razvoja. Naravno, dete će se razvijati i rasti i u neadekvatnim uslovima, možda će kad poraste biti funkcionalno, čak i uspešno, ali će u sebi nositi osećaj nemira, neispunjenja, imaće sklonost ka anksioznosti, depresiji, raznim oblicima zavisnosti, problematične partnerske odnose…

Jedan od najvažnijih preduslova za razvoj deteta je osećaj sigurnosti

Osećaj sigurnosti kao preduslov razvoja. Od ogromnog značaja je i osećaj sigurnosti.

– Kada se osećamo sigurno naša fiziologija i imunološki sistem su dobro i možemo neometano da rastemo i da se razvijamo. Kada se osećamo nesigurno, imunoliški sistem pada jer se u nama javlja strah i otvara se prostor ka bolestima, kaže naš sagovornik i objašnjava šta je još detetu potrebno od roditelja:
– Roditelj treba da bude tu za dete, da ga izreguliše onda kada se dete ne oseća dobro i kada se zbog svoje nezrelosti ponaša neprimereno. Za dete je naime legitimno da ne bude uvek poslušno, da pokušava da prelazi granice koje smo mu postavili, kao i da izrazi svoju ljutnju kada stvari nisu onakve kakve on želi da budu. To naravno ne znači da roditelji treba da dozvole detetu da besni i izvodi, već treba da budu uz dete onda kada je ono preplavljeno emocijama koje ni samo ne ume da kontroliše.

Svako dete je priča za sebe. To ne znači da roditelj treba da bude popustljiv, naprotiv, od izuzetne važnosti je da detetu postavimo granice ali pritom treba da vodimo računa o tome kakvog je dete temperamenta, senzibiliteta, kog je uzrasta, da li je u fazi kontriranja koju drugačije zovemo faza neću… Ne postoje instant rešenja i tehnike primenljive na svu decu, već svakom detetu treba individualno pristupiti. To znači da moramo dobro da poznajemo svoje dete i da prilikom njegovog podizanja pratimo svoje instinkte i intuiciju.

– U RiRR programu imamo 50 sati predavanja u okviru kojih se bavimo svim pojedinostima koje daju odgovore kako postaviti granice i kako provesti dete kroz frustraciju. Predavanja su u video varijanti, prate se preko interneta, tako da mogu da budu dostupna svima sa ovog govornog područja. Informacije o tome kako pristupiti ovom programu mogu da se pronađu na našoj web stranici www.prirodnoroditeljstvo.com. Takođe, važno je da napomenemo da se na RiRR program nastavlja program Lični razvoj koji upisuju svi oni koji kroz spoznaje iz RiRR programa uoče da i sami nisu najbolje prošli tokom detinjstva, i koji požele da rade na sebi menjajući davno naučene obrasce ponašanja i funkcionisanja.
Za kraj Tomislav navodi da nas sva ova saznanja vode do sasvim drugačije ideje o podizanju dece, gde reč vaspitavanje postaje suvišna.
– Prirodno roditeljstvo nam ne daje uputstva kako da naučimo dete lepom ponašanju, već nas uči kako da doprinesemo razvijanju prirodnih potencijala deteta za dobrobit samog deteta ali i roditelja, što će dovesti do dobrog socijalnog i emocionalnog ponašanja. Takvo dete će sutra izrasti u osobu koja će u sebi imati preovlađujući osećaj sreće, biće optimistična, samopouzdana, sa osećajem lične vrednosti i biće sposobna za ostvarivanje dubokih emocionalnih i socijalnih odnosa.

Tekst: Manja Perić Mitić

Antistres vodič

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA