Foto: Pixabay
Deda Mraz je glavni lik svačijeg detinjstva, pa je jako teško kada dete treba da prihvati da se radi o svetskoj bajci koja traje od vajkada. Evo kada treba detetu da priznate istinu o čiki sa Severnog pola.
Mnogi roditelji imaju problem da otkriju svom detetu da Deda Mraz zapravo ne postoji, da su irvasi i magične kočije koje lete nebom jedna sjajna bajka iz koje moraju da izađu. Ono što je najbolnije za detetov mali mozak je to da poklone kupuju mame, tate, bake, deke, a da se ono „uzalud“ trudilo da bude dobro tokom cele godine i uzalud pisalo pismo želja naslovljano na adresu Severnog pola.
I dok su jedni savetovali roditelje da svake godine potvrđuju snove svoje dece i da ih uveravaju da njihov omiljeni lik zaista postoji, drugi psiholozi su zahtevali od roditelja da prema deci budu surovo iskreni i da im od malih nogu govore da se radi o najpopularnijoj bajci na svetu.
U tom rasulu, roditelji su bili u nedoumici šta da urade, a da to bude najbolje za njihovo dete.
Napokon će njihov problem biti rešen, jer se oglasio psiholog i stručnjak za roditeljstvo koji je detaljno obrazložio stav asocijacije psihologa Australije i dao jasna uputstva roditeljima kada i kako da kažu deci istinu o Deda Mrazu.
– Svaki roditelj spontano odlaže da kaže istinu svom detetu, jer se plaši da će dete izgubiti poverenje u njega – kaže ovaj psiholog, Džastin Kolson.
Kada se dete ubedi da Deda Mraz ne postoji, prva reakcija je – zašto ste me lagali i da li lažete opet. Detetu je potrebno vreme da obradi u svojoj glavi istinu.
Iza toga sledi još jedna osuda roditelja – varali ste me. Ovo potiče od ucenjuvanja deteta poklonima koje će dobiti ili neće dobiti ako se lepo, odnosno ružno ponaša.
Posle ljutnje i besa ide razočarenje, koje je možda i najteža emocija i tada treba pustiti dete da preboli situaciju i pružiti mu svu moguću podršku.
– Ono što je sigurno, deci treba informacije davati postepeno, kao i kada ga uveravate da ovaj imaginarni lik postoji. Samo im odgovarajte na pitanja – kaže Kolson.
Kada su mali, oni vama uglavnom sugerišu da žele da im dođe Deda Mraz i tu počinje bajka, a dešava se i da roditelji sami nametnu deci ovo verovanje. Kada dođe vreme da se izađe iz zavrzlame, onda posteje dosta teže.
– Ne postoje tačno određene godine u kojima dete treba da sazna istinu o Deda Mrazu i Severnom polu. To je individualno, od deteta do deteta. Najbolje je davati detu istinu odgovarajući im na pitanja sa kojima će doći iz vrtića ili škole – kaže Kolson.
– Iz mog iskustva, deca postanu radoznala između pete i sedme godine. Tada imaju dileme koje treba rešiti i vi kao roditelj ste dužni da to radite. Ne zaboravite da je znanje moć. Kada vam dete dođe iz škole sa konstatacijom da je čulo da Deda Mraz nije stvaran i da Rudolf nije najolji irvas na svetu, ono vam ustvari govori da je spremno da sazna istinu. Za početak, objasnite mu da ste i vi dugo verovali da su ti likovi stvarni i da su verovala sva deca na svetu i odmah ćete olakšati vašem detetu – ojašnjava Kolson.
– Ako je dete dovoljn odraslo da postavlja pitanja, onda je dovoljno odraslo i da sazna istinu. Nemojte se plašiti – savetuje.
– Pomozite svom detetu da razmišlja logički i uvideće da je sve dobro realizovana magijska priča. Ako samo donese zaključke, manje ćete se osećati krivim „što ste mu uništili snove“. Ipak, objasnite detetu da drugi roditelji možda još nisu rekli svojoj deci istinu i da zbog toga mora čuvati vašu malu tajnu, na taj način ćete mu preusmeriti misli, odnosno daćete mu zadatak i ono opet dobija na važnosti, ovoga puta kao odrasli – završava psiholog Džastin Kolson.
Telegraf / birminghammail
Komentari 0