– Pri­ja­vi­li smo se na te­sti­ra­nje ka­ko bi­smo ču­li struč­no mi­šlje­nje, jer na in­ter­ne­tu ima do­sta in­for­ma­ci­ja ali ne znam ko­me tre­ba ve­ro­va­ti, ko­je ve­sti su pro­ve­re­ne. Po­treb­ne su mi no­ve smer­ni­ce ka­ko bih mo­gla de­te da usme­rim ta­mo gde ka­žu struč­nja­ci i, ako po­sto­ji ne­ki pro­blem, ka­ko mo­že da se re­ši. Moj sin ima otvo­re­ni­ji od­nos sa sta­ri­jim oso­ba­ma ne­go sa vr­šnja­ci­ma – na­gla­ša­va Mi­ra Pe­tro­vić, ma­ma če­tvo­ro­go­di­šnjeg Sve­to­za­ra, ko­ji je bio na te­sti­ra­nju.

Struč­nja­ci su ro­di­te­lji­ma ob­ja­šnja­va­li da kao što je va­žno da zdra­vlje de­te­ta od naj­ra­ni­je do­bi pra­ti nje­gov pe­di­ja­tar, isto ta­ko je bit­no da se vo­di ra­ču­na i o raz­vo­ju ma­li­ša­na. Tu se mi­sli i na to ka­ko de­ca ko­mu­ni­ci­ra­ju, re­ša­va­ju pro­ble­me, ko­ri­ste ša­ke i po­me­ra­ju te­lo, re­a­gu­ju na dru­ge lju­de i igra­ju se. Ro­di­te­lji ko­ji su do­vo­di­li de­cu za­hva­lju­ju­ći sa­rad­nji „Tir­šo­ve” i „Po­li­ti­ke” po­ka­za­li su ve­li­ko in­te­re­so­va­nje za ovo te­sti­ra­nje, kao i po­tre­bu za sa­ve­ti­ma ko­ji se ti­ču raz­li­či­tih raz­voj­nih iza­zo­va ve­za­nih za uz­rast de­te­ta. Za pr­ve kon­sul­ta­ci­je ka­rak­te­ri­stič­no je da se vi­še raz­go­va­ra­lo sa ro­di­te­lji­ma i po­mo­ću stan­dar­di­zo­va­nih te­sto­va, ko­ji su se br­zo po­pu­nja­va­li za­jed­no sa nji­ma, psi­ho­lo­zi su do­no­si­li od­lu­ke o da­ljoj po­tre­bi za pro­ce­nom i in­ter­ven­ci­ja­ma.

– Ma­me i ta­te ko­je su do­vo­di­le de­cu pi­ta­le su za sa­ve­te u ve­zi sa in­ten­ziv­nim ne­go­do­va­njem de­te­ta ka­da mu se po­sta­ve gra­ni­ce, pro­ble­mi­ma sa kon­cen­tra­ci­jom, is­ka­za­li za­bri­nu­tost ve­za­nu za ko­mu­ni­ka­ci­ju nji­ho­vog de­te­ta sa vr­šnja­ci­ma… Jed­nog de­ča­ka smo upu­ti­li na lo­go­ped­ski tret­man ka­ko bi ve­žbao pra­vil­no iz­go­va­ra­nje re­či i re­če­ni­ca. Ja­ko nam se do­pa­la ova ini­ci­ja­ti­va „Po­li­ti­ke”, ak­ci­ja je bi­la uspe­šna. Svi ro­di­te­lji ko­ji ni­su us­pe­li da do­bi­ju ter­min mo­gu da se ja­ve psi­ho­lo­škoj am­bu­lan­ti u na­šoj kli­ni­ci i za­ka­žu te­sti­ra­nje de­ce – ka­že kli­nič­ki psi­ho­log Ire­na Ko­ri­ća­nac.

Ona is­ti­če da je kod ve­o­ma ma­le de­ce ne­ka­da te­ško na­pra­vi­ti raz­li­ku iz­me­đu to­ga šta ne mo­gu da ura­de, a šta ne že­le. Do­go­di se da ro­di­telj iz­o­sta­nak ne­ke ve­šti­ne pri­pi­su­je ne­ma­ru de­te­ta, ne­za­in­te­re­so­va­no­sti, bez­o­bra­zlu­ku, svo­je­gla­vo­sti. Me­đu­tim, pro­blem na­sta­je ka­da iza od­bi­ja­nja de­te­ta da ne­što ura­di sto­ji od­re­đe­no raz­voj­no ka­šnje­nje zbog kog de­te ni­je u sta­nju da usvo­ji ne­ke zah­te­ve ka­rak­te­ri­stič­ne za nje­gov uz­rast. Ta­da de­te­tu ne­do­sta­je od­re­đe­na ve­šti­na za ko­ju je neo­p­hod­no da se psi­ho­lo­zi po­tru­de ka­ko bi je de­te po­sti­glo.

– Uko­li­ko se uoči za­o­sta­ja­nje u bi­lo ko­joj obla­sti, pla­ni­ra se da­lja, de­talj­ni­ja pro­ce­na. Ona pod­ra­zu­me­va da se to­kom in­ter­ak­ci­je sa de­te­tom uoča­va ono što ono ume ili ne ume. Uko­li­ko se ne pri­me­ti za­o­sta­ja­nje, ro­di­te­lji se sa­ve­tu­ju u obla­sti­ma ko­je sa­mi na­vo­de da ih naj­vi­še bri­nu – do­da­je Ko­ri­ća­nac.

Sa­rad­nja „Po­li­ti­ke” i Uni­ver­zi­tet­ske deč­je kli­ni­ke se na­sta­vlja, a u na­red­noj ak­ci­ji pla­ni­ra­no je da se or­ga­ni­zu­ju pre­gle­di kod uro­lo­ga ove zdrav­stve­ne usta­no­ve.