Često me pitaju kako odgajati dete da poraste u čoveka koji ima samopoštovanje. Evo, da odgovorim.
Prvo ⠀
Dete treba da oseća da je PRIHVAĆENO onakvo kakvo jeste. Za roditelje ono nije teret, izgubljena nada ili prilika za ostvarenje sopstvenih ambicija. ⠀
To znači da NIJE POTREBNO titrati oko ocena, časova, postignuća na raznim aktivnostima. Budite mirni u pogledu učenja. Ne treba praviti porodično slavlje ako ima sve petice, kao što ne treba tragično shvatiti ni ako ima neku dvojku ili trojku. ⠀
Dete jasno mora da zna: prihvaćeno je i voljeno ONAKVO KAKVO JESTE. ⠀
Drugo
Kako ga i zbog čega hvaliti? Prvo, ne treba koristiti pohvale kao motivaciju. Dete ne bi trebalo da ima osećaj da će ga majka zagrliti zbog zlatne medalje, a otac poljubiti samo ako je opralo sudove. ⠀
Dete vam je pomoglo u kući? Možete mu se jednostavno zahvaliti. Dobilo je dobru ocenu? Podelite s detetom NjEGOVU radost. ⠀
Dajte mu do znanja da ga volite i cenite (vidi tačku 1) – ne zbog nečega, nego ETO, TEK TAKO. ⠀
⠀
Treće ⠀
Budite tu ako mu je teško. Ako ga nešto muči, ne treba reći „to je tvoja greška“, „nije ni trebalo da se družiš s tim dečakom“ ili „trebalo je da se bolje pripremiš.“ ⠀
⠀
Četvrto
NIKADA GA NI SA KIM NE UPOREĐUJTE. Čak i ako je poređenje u korist vašeg deteta. ⠀
Dete uopšte ne bi trebalo da ima naviku da gleda u tuđe dvorište. Treba da se usredsredi na to kakvo je ONO KAO ONO, a ne kakvo je u poređenju s drugima. ⠀
⠀
Peto
I najvažnije: sami roditelji treba da imaju visoko samopoštovanje. Roditelji koji rade sve kako treba, ali ne vole sebe, neće moći da odgajaju dete puno samopuzdanja.
Ako majka kaže ćerki: „Ti si za mene najlepša“, a istovremeno u njenom prisustvu kuka na svoj nos i celulit – nema od toga ništa. ⠀
Piše: Mihail Labkovski
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: Detinjarije
Komentari 0