Propolis – čuvar imuniteta

Foto: Freepik

Prisutnost propolisa u našem telu je veoma važna, jer ta supstanca stalno «podseća» imune ćelije na njihovu obavezu da spremno dočekaju uzročnike brojnih bolesti i time efikasno zaštite organizam.

Kao nepogrešivi krilati farmaceut, pčela nam pokazuje kako treba da koristimo propolis: tako što ćemo ga drzati u kući, kao što ga ona drži u košnici. Grumen propolisa, težak 40 do 50 grama, treba odložiti u svakoj prostoriji gde čovek boravi i spava. Prisustvom i odavanjem mirisa i isparenja, propolis utiče na kvalitet vazduha u prostoriji i dezinfikuje prostor u kome živimo.

Držanjem i gnječenjem male kuglice propolisa u toku dana, vršimo dezinfekciju ruku. Kod pušača to utiče na smanjenje želje za konzumiranjem cigareta, jer se gnječenjem oslobađa miris propolisa, što umanjuje želju za duvanskim dimom.

Propolis može da se unosi u organizam na više načina, a jedan od njih je tinktura, odnosno rastvoren u alkoholu. U 100 mililitara se stavi 40 grama propolisa u grumenu ili izdrobljen, pa se povremeno promućka, da se rastvori. Posle 10 do 15 dana se procedi kroz gazu ili filter papir. Talog se ostavlja, jer može da se upotrebi kao zaštita za povrede, rane, a proceđen propolis se sipa u tamnu bočicu. Takav rastvor se smatra jačim, pa upotreba kapi treba biti umerena, najviše do 30. Za malu decu se preporučuje do pet kapi, najčešće pomešanih sa vodom, mlakim čajem ili drugim napitkom.

Propolis može da se pomeša i sa maslinovim uljem. Najpre se zamrzava, pa se melje – da se dobije prah, a onda se 100 mililitara maslinovog ulja pomeša sa 20 grama mlevenog propolisa. Pre svake upotrebe, rastvor treba promućkati. Koristi se za spoljnu upotrebu, na primer: u slučaju obolele kože ili oštećenja na njoj, kao i kod povreda.

Tinkturu propolisa sa alkoholom ili rastvor sa maslinovim uljem možete i sami da napravite, što je najsigurnije i najjeftinije.

Propolis može da se žvaće. Dovoljno je držati zrno veličine zrna graška ili manje i tako dezinfikovati usnu duplju. Time se smanjuje mogućnost da dođe do respiratornih infekcija, oboljenja desni i zuba.

Naučno je dokazano da propolis deluje kao prirodni antibiotik. Za razliku od sintetičkih antibiotika, njegovom čestom upotrebom mikroorganizmi ne postaju otporni (rezistentni), tako da upotreba propolisa nije vremenski ograničena i ne dovodi u pitanje njegovu široku primenu u medicini.

Napomenuo bih da se do propolisa u prirodi teško dolazi, s obzirom da pčelama ne sme da se uzima mnogo propolisa iz košnice, kako se ne bi remetio njihov razvoj i narušavalo njihovo zdravlje.

Preporučljivo je da se propolis u prirodnom stanju kupuje isključivo kod pčelara, ili na izložbama meda – gde može da se dobije direktno od pčelara-izlagača: u kapima, u grumenu ili samleven. Na tržištu često mogu da se nađu bočice na kojima piše propolis kapi (i to u raznim procentima, najčešće 20-30 odsto), mada ne mora da znači da je to zaista tako.

Propolis može da se na veliki broj načina primeni u slučaju raznih bolesti, o čemu se informacije dobijaju od apiterapeuta. Jedna od terapija je boravak u toku pčelarske sezone u samom pčelinjaku, među pčelama i košnicama. Kada pčelar otvori košnicu, treba udisati isparenja koja dolaze iz njene unutrašnjosti, odnosno vazduh koji se meša sa mirisima propolisa i drugih pčelinjih proizvoda. Takva inhalacija je jedinstvena, nigde drugde ne može da se dobije. Uostalom, kod pčele je sve savršeno. Jer, kako bi drugačije trajale čitavih 250 miliona godina.