Foto: Canva
Znamo koliko je čitanje knjiga važno za bolji i kvalitetniij razvoj dece, upoznati smo sa dobrim i lošim stranama gledanja crtanih filmova i, nekako, kao da smo malo zapostavili porodicu u svemu tome. Brz tempo života, online dostupnost najrazličitijim zanimljivostima i informacijama kao da prete da nas postepeno udalje u neke mikrosvetove, članove porodice koji će se (možda) susretati na vreme za obrok i po koje slavlje.
Jedan od načina da ne bude tako je stvaranje lepe porodične tradicije koja nije ništa novo i dosad nezamislivo – pričanje porodičnih priča i stvaranje zajedničkih uspomena sa svojom decom.
Sećate se, to je ono što su radile naše bake i deke, kad okupe familiju oko stola i pričaju uspomene iz svog detinjstva, anegdote kako su se upoznali i zavoleli, dogodovštine svoje dece kada su bila mala i slično?
Sećam se jedne od priča svoje bake sa mamine strane, u kojima je opisivala kako je upoznala deku, sasvim slučajno i neočekivano. Kao 19-godišnja devojka dobila je službu iz Beograda u Donji Milanovac i došavši sa sve koferima pred vrata nove službe, primetila je da su zaključana, a svi radnici uveliko kod svojih kuća. Nemajući kud, spustila je kofere i sela na njih – bila je potpuno sama u nepoznatom gradu i nije znala ni šta bi ni kuda bi, a onda je naišao on. Moj deda, oficir, na konju koji je imao očešljane šare poput šahovske table, visok i naočit, odmah joj je zapao za oko i ona njemu. Videvši je tako samu i mladu, malo preplašenu, našao joj se pri ruci i pomogao da pronađe smeštaj, a kako život piše romane, zaljubili su se i venčali, izrodili 6-oro dece, dobili 9-oro unučadi i 8-oro praunučadi; živeli skladno i u ljubavi do samog kraja bajke.
Pričanje porodičnih priča, uspomena i anegdota; pravljenje porodičnih albuma i video snimaka; čuvanje sentimentalnih sitnica – sve su to stvari koje stvaraju čvršću vezu između roditelja i dece, unuka i baka i deka, porodice.
Na ovaj način, učimo i otkrivamo porodične tajne, jedni drugima prenosimo kulturu, tradicije i vrednosti koje su se generacijama unazad gradile; razvijamo veću bliskost i razumevanje, a svojoj deci ostavljamo neprocenjivo bogatstvo. Pričajte sa decom i dok su mala, itekako će vam značiti sve one slatke uspomene poput prve simpatije iz vrtića, prvog ljubavnog pisma iz osnovne škole ili prvog poziva na igranku, kada odrastu i stvore svoje porodice; sve su to uspomene koje ćete prenositi svojim unucima i oni svojim i tako redom.
U našoj porodici, mnogo je sačuvanih uspomena i lepih trenutaka iz prošlosti i svaki put kada se setim nekih od njih, shvatim koliko sam srećna i blagoslovena bogatstvom koje imam. I, iako baka već dugo nije među živima, prisutna je duhom i u svim pričama koje su nam pričala i ona, i deka, i moja majka, tetke, ujaci..
Pričajte deci porodične priče, stvarajte svoje porodične tradicije i daćete im najvredniji poklon koji ikada mogu dobiti – smisao i značaj porodice.
Novak Đoković Fondacija
Komentari 0