Davne 1985. primećeno je da potomci žrtava holokausta, iako mu sami nikada nisu bili izloženi, ispoljavaju simptome traume [5]. Nedavno su ove tvrdnje potvrđene i na nivou gena žrtava holokausta i njihovih potomaka [6]. Mnogo sveobuhvatnije i potananije istraživanje nam daje uvid u ovaj fascinantan fenomen transgeneracijskog nasleđivanja. Naučnici su analizirali zapise žetve jednog gradića u Švedskoj. Primetili su vezu između dostupnosti hrane u jednoj generaciji i stope dijabetesa i srčanih oboljenja u drugoj generaciji. Pokazano je da je dospupnost hrane kod dečaka između 9-12 godine u direktnoj korelaciji sa životnim vekom njegovih unuka – unuci onih kojima je hrana bila neostupna u periodu pre puberteta imali su mnogo manje šanse za oboljevanje od srčanih i šećernih bolesti [7], dok je kod ženskih osoba pokazan suprotan efekat [8]. Iako samo istraživanje pokazuje zapanjujuće rezultate, ne smemo da izgubimo iz vida to da ovde pričamo o naglim i velikim promenama dostupnosti hrane, te da nema smisla ove rezultati stavljati u kontekst našeg svakodnevnog života.
Koliko smo stvarno svoji?
Šta za nas sva ova otkrića zapravo znače? Možemo li bar malo mudrosti iz njih da izvučemo? Iako još mnogo toga ostaje da bude otkriveno i rasvetljeno, imamo dovoljno znanja da naš život sagledamo iz šire perspektive. Jer nismo usamljenici u okeanu vremena i prostora, već se prožimamo sa okolnostima i životima, daleko van našeg domašaja. Iako nam je samim rođem mnogo toga dato, moramo češće da se prisetimo da za stavaranje okolnosti i budućnosti kakve želimo, jedino aktivnim učešćem u životu možemo nešto promeniti. Vladeta Jerotić često kaže: „Čovek je dat i zadat“ . Dakle čovek je dat prirodom, okolnostima, nasleđem, ali je i zadat. Sebi od sebe zadat. Najlakše je okriviti, i prepustiti odgovornost drugima, čak i onima koji više ne postoje… Iako se u nama prepliću nasleđa predaka i našim životom nagomilana iskustva, odgovornost je i dalje na nama jer mogućnost izbora je ono što nam uvek preostaje. Sve i da smo ništa više do gomile neurona kao što kaže Francis Krik ili kako bi Ričard Dokins rekao mašine koja prenose gene, okruženje nas, čini se, drastično oblikuje. A ko je onaj koji bira okruženje? I čije okruženje vi birate?
Autor teksta: Iva Rajović
1] Perry, B. D., & Pollard, R. (1997, November). Altered brain development following global neglect in early childhood. In Proceedings from the Society for Neuroscience Annual Meeting (New Orleans).
[2] Ianco-Worrall, A. D. (1972). Bilingualism and cognitive development. Child development, 1390-1400.
[3] Adesope, O. O., Lavin, T., Thompson, T., & Ungerleider, C. (2010). A systematic review and meta-analysis of the cognitive correlates of bilingualism. Review of Educational Research, 80(2), 207-245.
[4] Dias BG, Ressler KJ. (2014) Parental olfactory experience influences behavior and neural structure in subsequent generations. Nat. Neurosci.17, 89–96.
[5] Nadler, A., Kav-Venaki, S., & Gleitman, B. (1985). Transgenerational effects of the holocaust: externalization of aggression in second generation of holocaust survivors. Journal of consulting and clinical psychology, 53(3), 365.
[6] Yehuda, R., Daskalakis, N. P., Bierer, L. M., Bader, H. N., Klengel, T., Holsboer, F., & Binder, E. B. (2015). Holocaust exposure induced intergenerational effects on FKBP5 methylation. Biological psychiatry.
[7] Kaati, G., Bygren, L. O., & Edvinsson, S. (2002). Cardiovascular and diabetes mortality determined by nutrition during parents’ and grandparents’ slow growth period. European Journal of Human Genetics, 10(11), 682-688.
[8] Pembrey, M. E., Bygren, L. O., Kaati, G., Edvinsson, S., Northstone, K., Sjöström, M., & Golding, J. (2006). Sex-specific, male-line transgenerational responses in humans. European journal of human genetics, 14(2), 159-166.
Komentari 0