Pravedno ne mora da podrazumeva podjednako

Foto: Flickr

Deca se uvek trude da dobiju pravedan deo svega u životu. Realnost je da život nije uvek pravedan. A kada jeste, pravedno ne mora uveke da podrazumeva i jednako. Što ranije vaša deca ovo nauče, to će biti srećnija. Deca  koja nikada ne nauče ovu lekciju odrastaju u ljude koji ne mogu da pronađu sreću u svom životu jer su suviše zauzeti samosažaljevanjem zato što komšija ima novi auto, kolega je unapređen, prijatelj se uselio u novu kuću,  a neka žena koju i ne poznaju dobila je na državnoj lutriji.

Učite svoju decu bogatstvu razlika  o pravednosti toga što smo različiti ljudi sa različitim potrebama i željama: o lepoti toga što smo individue i o tome da je nemoguće da svi dobijemo isto parče pite. (Naravno, možda ćete želeti i da naučite decu da se bore protiv napravde kada dožive očigledno izražavanje predrasuda, okrutnosti li favorizovanja, ali to je već druga tema)

Pogledajmo navedne odgovore na dečije izražavanje neizrecive napravde. Kada su dati sa mirnim, prizemnjim stavom, takvi iskazi mogu posejati seme razumevanja neizbežnih životnih nejednakosti:

1. „Dala si joj više nego meni!“ – „Ne moram da slušam o tvojoj sestri. Šta je tebi potrebno?“

2. „Njemu si dala tri kobasice, a meni samo dve! – „Ako si još uvek gladan, samo reci: Mama, mogu li da dobijem još?“

3. Zašto nisi i meni kupila pidžamu?“ – „Zao što tebi ne treba nova.“

4. „Nije fer da on uveče može ostatiti duže od mene.“ – „Pa, život nije uvek fer“

5. „Ja nikada ne idem nigde s tatom!“ – „Mislim da danas stvarno želiš da ideš sa tatom.“

6. „Suviše vremena provodiš sa Beki. Hoću da si igraš sa mnom.“ – “ Treba nam dosta vremena da isplaniramo proslavu. Čim Beki i ja završimo, igraću se sa tobom.

Možete pomoći svojoj deci da se usresrede na svoja osećanja i potrebe i razlikuju ih od potreba i želja svoje braće i sestara. Osnovna stvar koju treba da naglasite svojoj deci, a to treba da razumete i sami, jeste da svako ima svojih „pet minuta slave“. Postoje situacije kada će jedno dete dobiti poklon, kompliment, pažnju, a drugo neće. I to je u redu! Nemojte misliti da pokloni, komplimenti i pažnja svaki put moraju biti mereni i dati u istim količinama. Vas će to nepotrebno opteretiti, a vašoj deci će stvoriti nerealan pogled na svet.

Poznajem jednu porodicu sa troje dece gde se svakom detetu kupuje mali poklon kad neko od njih ima rođendan, kako se drugo dvoje dece ne bi osećalo izostavljenim. Ta ista porodica vodi računa da, kada neko uputi kompliment jednom detetu, roditelji odmah uskoče sa komplimentima za drugo dvoje. Takvi pokušaji za postizanje jednakosti zaista su pogrešni.  Umesto da spreče da se deca osećaju izostavljenima, oni kod svoje dece kreiraju nerealan pogled na svet – svaki put kada neko nešto dobije, dobiću i ja. Ovi preterano brižni roditelji ne vide da se svet neće postaviti ovako prema njihovoj deci. U stvari, svet će imati neka vrlo gruba otrežnjujuća iznenađenja za decu koja su odrasla sa ovakvim očekivanjima.

Deci ćete učiniti mnogo veću uslugu ako ih podstičete da se osećaju dobro kada njihov brat ili sestra dobiju poklon, kompliment ili pažnju. To možete da uradite ako uključite i ostalu decu u proces. Pogledajmo kakva je razlika između sledeće dve scene:

Scena prva:
Ujka Li: Reiko! Ti baš lepo čitaš (Reiko izgleda srećno i ponosno)

Roditelj: A pogledaj, Midori već zna celu abecedu (Midori počinje glasno da recituje abecedu. Reikino lice postaje snuždeno)

Scena druga:

Ujka Li: Reiko! Ti baš lepo čitaš !  (Reiko izgleda srećno i ponosno)

Roditelj: Da baš lepo čita. Midori, ispričaj uka Liju kako ti Reiko sada čita knjige!

Midori: Reiko mi čita Veliku žutu pticu!

Reiko: (Oseća se vrlo važnom) Donesi knjigu, Midori, da ti čitam. (Oba deteta su zadovoljna)

Isti princip možete primeniti i kada dete dobije poklon ili specijalnu pažnju. Uključite i drugo dete u razgovor tako da i ono oseća da je deo „slave“, umesto da u središte pažnje stavljate nadmetanje. Povremeno kupite nešto samo za jedno dete, to može da bude školska sveska, pidžama ili knjiga iz njegove omiljene serije. Kada prvi put to uradite, očekujte da će se dete koje nije dobilio poklon buniti. Ali kao situaciji prisputie pažljivo i s ljubavlju, svi tragovi ljutnje će vremenom nestati. Ja to znam, zato što redovno kući nešto donosim aza jedno od moje dece; drugo dvoje to gledaju sa zanimanjem , ali bez ljubomore. (Naravno, potrudite se da ne bude uvek isto dete izostavljeno – takvu velikodušnost je već preterano čekivati od jednog deteta).

Odlomak iz knjige Roditeljska moć, Elizabete Pentli u izdanju Psiholpolisa

Elizabet Pentli je majka četvoro dece koja je sa rođenjem svog prvog deteta počela da traga za načinima boljeg odgajanja. Upravo zbog te svoje lične majčinske perspektive, ona nudi veo­ma jasna i konkretna rešenja stvarnih životnih situacija sa decom.  Danas je  priznati stručnjak u ovoj oblasti, napi­sa­la je osam knjiga, od kojih su neke prevedene na devetnaest jezika. Održala je mnoga predavanja i kurseve o roditeljstvu u školama, crkvama, opstinskim centrima i drugim organizacijama koje se bave porodicom. Njena predavanja su uzbudljiva, donose mnogo informacija i motivišu. Učestvo­vala u brojnim radio emisi­ja­ma i piše za razne časopise.