Foto: Pixabay
Sprovedena studija je pokazala da se kod dece vakcinisane do druge godine polivalentnim vakcinama ne povećava rizik za obljevanje od drugih zaraznih bolesti u uzrastu izmedju druge i četvrte godine.
Kako bi se proverila mogućnost učestalog oboljevanja od infekcija i njihove povezanosti sa vakcinacijom naučnici su analizirali podatke iz kartona za 495 193 dece iz šest integrisanih zdravstvenih sistema u SAD koji učestvuju u Datalink studiji za sigurnost vakcina. Medju njima, naučnici su identifikovali 47 061 dete koje je pregledano u ambulanti ili hitnoj službi zbog infekcije koja nije bila u vezi sa primljenim vakcinama (infekcije gornjeg, donjeg respiratornog trakta, GIT infekcije). Slučajnim uzorkom je odabrano 385 dece.
Izuzeta su deca kod kojih karton nije bio u potpunosti popunjen za datu bolest, deca kod koje nije postavljenja dijagnoza akutna zarazna bolest prema ICD klasifikaciji bolesti ili ona deca koja su imala neku planiranu intervenciju. Konačan uzorak je obuhvatio 193 deteta sa potvrdjenim slučajem infekcije za koju dete nije primilo vakcinu i obuhvatio je decu koja su se javila lekaru u uzrastu 24-47 meseci. Oni su se podudarali sa kontrolnom grupom u odnosu 1:4 po uzrastu, polu i distribuciji hroničnih bolesti – kontolna grupa brojala je 751 dete. Uključena su deca rodjena izmedju 1.1.2003 i 31.7.2013 čije je oboljevanje od infekcija praćeno do 31.12.2015.
Kada su naučnici analizirali ukupan broj antigena iz vakcina kojima su deca bila izložena u uzrastu 0-23meseci i njihovu povezanost sa oboljevanjem od drugih zaraznih bolesti od kojih dete nije bilo vakcinisano nije pronadjena statistički značajna razlika izmedju ispitivane dece i kontrolne grupe. Naime, srednja vrednost broja antigena za decu koja su imala potvrdjenu infekciju je bila 240,6 a za decu bez infekcije 242,9.
Zaključak ove studije je da za decu uzrasta izmedju 24 i 47 meseci koja su pregledana i dijagnostikovana im je neka akutna zarazna bolest (za koju se deca ne vakcinišu), ne postoji statistički značajna razlika dece koja se vakcinišu u odnosu na decu koja se ne vakcinišu i koja obolevaju od infekcija. Ova studija nije pokazala nikave korisne ili štetne veze sa procenom kumulativne izloženosti antigenima iz vakcina kod male dece koja dobijaju druge infekcije nevezano za vakcine u prijemnim ambulatama hitne službe i pedijatrijskim ambulantama.
Rezultati ove velike studije u populaciji dece pružaju potvrdu o sigurnosti rasporeda vakcinacije. Naučnici savetuju da iako treba razmotriti broj antigena kojima su deca izložena, imunološki odgovor na pojedinačne antigene takođe može da igra odredjenu ulogu u zdravlju dece i može da zahteva dalje ispitivanje.
Naučnici tvrde da istraživanja koja potvrđuju sigurnost vakcina možda neće biti dovoljna i sugerišu da će poboljšanje komunikacije između zdravstvenih radnika i javnosti biti ključno za poboljšanje poverenja javnosti u vakcine i povećanje procenta vakcinacije dece. Jednostavno pružanje naučnih informacija i pretpostavke roditelja se ne podudaraju baš uvek i ne utiču najpovoljnije na procenat vakcinacije. Dostavljanje podataka na temeljima dokazanih studija roditeljima i kliničarima na način koji povećava poverenje za raspored imunizacije dece ključni su za održavanje zdravlja dece.
Autori studije priznaju moguća ograničenja studije zbog varijabilnih roditeljskih uverenja za vakcine i raspored vakcina. Osim toga, oni prepoznaju mogućnost dijagnostičke pristranosti, budući da lekari verovatnije postave dijagnozu akutne bolesti kod dece koja su nekompletno vakcinisana u odnosu na decu koja su primila sve vakcine.
Jason M.Glanz;Sophia R ,Matthew FDaley et al: Association Between Estimated Cumulative Vaccine Antigen Exposure Through the First 23 Months of Life and Non–Vaccine-Targeted Infections From 24 Through 47 Months of Age JAMA.2018; 319(9):906-913.
Jennifer Garcia. Pediatric Vaccine Schedule Does Not Increase Infection Risk – Medscape – Mar 06, 2018.
Priredila dr Milena Nikolić
Komentari 0