Postoji li recept da se (sa)čuva ljubav?

Suština je da oboje ulažu u sebe, jer će to istovremeno bogatiti i svakog ponaosob, ali i partnerski odnos. Najlepši odnos je onaj u kojem se naše “ja” spaja sa partnerom, ali drugi deo “ja” dobija slobodu da se samostalno razvija

Foto: Pixabay

Dok idealisti veruju u ljubav za ceo život, skeptici je stalno dovode u pitanje. Ima i onih koji je principijelno negiraju i izvrgavaju podsmehu. Ko je u pravu? Da li je uopšte moguće biti arbitar u ovom slučaju, pa jedne nazvati pobednicima, a druge poraženim?

Stručnjaci kažu da je svaki čovek knjiga za sebe, ali da su u prednosti uvek oni koji veruju u veliku ljubav, nadaju joj se, čuvaju je, ne škrtare u davanju, ne vagaju svoju i partnerovu posvećenost. Meša Selimović je zapisao: “Odlučio sam se za ljubav. Manje je istinito i manje verovatno, ali je plemenitije. I lepše. Tako sve ima više smisla. I smrt. I život”.

Ako se odlučimo za ljubav i ona nam se i dogodi, postavlja se pitanje možemo li da je čuvamo, sačuvamo i učinimo je bez roka trajanja? Neuropsihijatar dr Srđan Simić tvrdi da možemo. Ali, da kada jednom izaberemo partnera sa kojim smo dotakli zvezde i izgradili dom, svaki dan treba ponovo da biramo njega. Kako?

– Tako što ćemo ljubav definisati kao odnos koji ne obavezuje, ali obavezuje socijalni obrazac po kome treba da poštujemo voljenu osobu, jer time poštujemo i sami sebe – kaže dr Simić. – Suština je da uprkos dnevnim obavezama, brigama i problemima, partnerstvo zadržimo u fokusu, a ne da ga pustimo da se razliva i teče samo od sebe. Kada nastojimo da budemo bolji zbog partnera, istovremeno uspevamo da negujemo i obogaćujemo sebe. I zato smo oboje srećni jedno pored drugog. Prava ljubav je dvokanalna, pa onoliko koliko dajemo, toliko ćemo i dobiti. Zato ne treba da se štedimo.

Budite jedno u drugom najbolje

Sagovornik “Života plus” objašnjava da startna osnova “odbrane” odnosa mora da bude ljubav koja se dogodila tako što smo partnera izabrali jer u nama budi pozitivna osećanja i podstiče nas da budemo bolji.

– Svako biranje je zato više racionalno nego emotivno, ali da bi ono bilo ljubav, mora da postoji povratna reakcija. Partner nas inspiriše da radimo na sebi, da se obogaćujemo i pored njega dograđujemo, ali isto to mi “činimo” njemu. Budimo najbolje jedno u drugom. Problem je što se sa vremenom to negde zagubi i zato počinjemo da se udaljavamo. Tvrdimo da se partner promenio, da mu više nije stalo, da se ne trudi oko nas, a zapravo smo i sami prestali da mu se posvećujemo i izgubili želju da napredujemo – objašnjava neuropsihijatar.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA