Sistematski pregledi pokazali su kakve su posledice preteranog „igranja“ sa telefonom, sedenja pred televizorom, nedostatka fizičke aktivnosti i nezdrave ishrane.
Sistematski pregledi za upis u osnovne škole počeli su u februaru, a svako dete pre upisa mora da prođe pregled kod pedijatra, ORL specijaliste, fizijatra, oftalmologa, stomatologa i logopeda, a neophodne su i osnovne analize kompletne krvne slike i urina.
“Ono što nas iz godine u godinu sve više zabrinjava je prekomerna težina dece koja tek upisuju školu, takođe sve su učestaliji problemi sa stopalima zbog nepravilnog hoda i neredovnog kretanja i oslabljen vid kao posledica preterane upotrebe mobilnih telefona i gledanja televizije i kompjutera u pretškolskom uzrastu. Deca su navikla da im je sve na dugme i slabo se kreću, a previše informacija sa svih strana utiče na njihovu koncentraciju, pa se teško fokusiraju, što postaje ozbiljan problem kasnije u školi na časovima. Očekujemo da naredne generacije imaju probleme i sa govorom, jer su u mlađim uzrastima u vreme kad deca uče da pričaju, vaspitačice nosile maske. Dete uči da govori tako što sluša, ali i gleda naše usne i mimiku lica kako se pomeraju dok govorimo“, kaže za Zadovoljnu Ljubica Luković, pedijatrica u Domu zdravlja Grocka.
Kod budućih prvaka fizijatri najčešće primećuju loše držanje tela i probleme sa prstima i zglobovima na rukama, zbog mobilnih telefona.
“U predškolskom uzrastu deca već pate od hiperelastičnog sindroma, a imaju i loše držanje tela jer ne provode dovoljno vremena napolju, nisu fizički aktivna. Deca koja imaju hiperelastično vezivno tkivo, imaju i druge probleme sa kičmom i stopalima. Taj sindrom je najčešće nasledan, a dešava se i ako deca u detinjstvu imaju česte infekcije streptokokom dolazi do razvoja tog sindroma, kao i kod onih koja imaju veliki potencijal rasta. Gorući problemi kod dece koja upisuju školu su i prsti na rukama, jer zbog mobilnih telefona i džojstika za igrice, se dešava da između dva prsta bude i čitav santimetar razlike. Takođe i sindrom teniskog lakta je u velikom porastu kod dece zbog korišćenja telefona. Deca dobijaju upalu tetive palca i imaju učestale bolove u predelu vrata, zbog čega je veoma važno ozbiljno shvatiti dijagnoze i savete sa sistematskih pregleda” objašnjava za naš portal dr Zorica Mitrović, fizijatrica.
U poslednjih pet godina, upozoravaju nutricionisti, naglo se povećao broj predškolske dece sa prekomernom telesnom težinom.
“Rezultati u poslednjih pet godina su veoma zabrinjavajući. Posebno kada se uporedi odnos mišićne mase i masnog tkiva, što je dovelo do toga da dečaci i devojčice predškolskog uzrasta imaju vidljiv celulit na stomaku, gluteusu i butinama. Ova merenja treba shvatiti ozbiljno jer osim estetskog problema ovakva vrsta gojaznosti, ako se nešto ne promeni, može dovesti do određenih zdravstvenih tegoba u periodu oko puberteta. Gojazno dete nije genetski nasledilo gojaznost, nego je pored roditelja steklo pogrešne navike u ishrani. Gojazno dete je odgovornost roditelja. Uzroci su uzimanje brze hrane, mnogo šećera i masnoće u obrocima, grickalica slanih i slatkih, kondidorskih proizoda, sladoleda“, naglašava Branka Mirković, nutricionistkinja.
Ukusi i navike se uče i zato su odgovorni oni koji brinu o deci.
“Ne postoji nikakvo opravdanje da se deci poremete navike koje ih dovode do rizika od raznih tegoba i bolesti. Moguće je promeniti navike. Pravilo za roditelje – važno je šta i kada dete jede, a ne da budete zadovoljni što je dete dobro jelo, a najelo se loše hrane. Odgovornost roditelja je da deca budu zdrava. U tom uzrastu mali broj dece pokazuje genetske predispozicije za bolesti, ali dete može da prihvati i liči na gojazne roditelje, ako se isto hrani i ima pogrešne navike kao i oni. Zapamtite, morate biti primer svom detetu” naglašava Mirković.
Uzroci najvećih problema u ishrani predškolske dece:
1. Neizbalansirana ishrana, nedovoljan unos povrća i voća, mlečnih proizvoda i proteina bez mnogo masnoće.
2. Neredovni obroci, česte zamene obroka sa pomfritom, burgerima, picama, pohovanim mesom, razna gazirana pića, sokovi, nedovoljno unosa vode.
3. Roditelji i osobe koje brinu o detetu i obrocima, često podlegnu otporu dece prema zdravoj ishrani, deca u malim količinama jedu zdrave obroke i dopunjavaju ih nezdravim namirnicama.
4. Deca su sve manje uobročena, stalno grickaju, nemaju osećaj sitosti, ali i prave prirodne gladi.
5. Uzimanje obroka uz gledanje televizije, računara ili telefona, slabo kretanje i odsustvo fizičke aktivnosti koja je neophodna deci.
Komentari 0