Foto: Flickr
Moguće reakcije tokom adaptacije na jaslice
Neka deca, posebno mlađa, otvoreno negoduju, burno plaču tokom rastajanja s roditeljima, odbijaju komunikaciju, otvoreno se bune protiv nove situacije…
Roditelji bi trebalo da znaju da je trenutak rastanka krizan i da se većina dece nakon što roditelj ode primiri i zaigra. Zato je važno pri rastanku biti odlučan i ne pokazivati nesigurnost.
Neka deca u prvim danima ulaze u sobu bez otpora, zainteresovana za nove igračke, da bi se otpor pojavio treći, četvrti dan, ili naredne nedelje, nakon što su shvatili da je odlazak u vrtić svakodnevan, a u njemu se još uvek ne osećaju sigurno.
Burno reaguju obično mlađa deca. Starija najčešće poslušno ulaze u sobu, ali veći deo dana ćute, stoje pored vrata, odbijaju komunikaciju s medicinskom sestrom i drugom decom.
Ponekad dete u vrtiću odbija hranu, teško se uspavljuje, nemirno spava i plačljivo je bez vidljivog razloga.
Neka deca reaguju regresijom u ponašanju. Dete koje je prohodalo opet pribegava puzanju, dete koje je nedavno uspostavilo kontrolu stolice, sada opet obavlja nuždu u gaćice, ono koje je komuniciralo rečima opet pribegava gestovima.
Razlog takvih reakcija nije zaostajanje u razvoju. U želji da bude zaštićeno dete bira ona ponašanja, koja mu nude veću sigurnost. Takve promene su prolaznog karaktera i nestaju kad se dete prilagodi novoj sredini, odnosno kada počne da se oseća sigurno.
Prvi dani u jaslicama
Poželjno je da prve dane (nekoliko nedelja) dete dolazi u jaslice na kraće vreme.
Raspored dolaženja dogovorite sa sestrama. Preporučuje se da dete jaslenog uzrasta prvi dan ostane do jednog sata, a kasnije se taj period postepeno produžuje, zavisno od samog deteta i njegovih reakcija. Detetu je potrebno vreme da se prilagodi na nov, nepoznat prostor i nove osobe. Zbog toga spavanje i popodnevni odmor u vrtiću odložite za kasniji period, kada se dete navikne na drugare, na medicinske sestre – vaspitače i kada počne da se oseća sigurnije.
Dozvolite detetu da sa sobom ponese igračku koja mu pruža osećaj sigurnosti, omiljeno ćebence, plišani meda… Ove igračke mogu pomoći detetu da premosti jaz između kuće i vrtića.
Tokom početnog perioda prilagođavanja na vrtić, odložite kod svog deteta učenje novih oblika ponašanja (navikavanje na nošu, odvikavanje od flašice, cucle…).
Ako željeno ponašanje nije usvojeno do polaska u jaslice, nije ga dobro podsticati tokom perioda prilagođavanja, nego to ostavite za vreme kad se dete prilagodi novim promenama u svom životu.
Vrlo je važan jutarnji rastanak u jaslicama. Budite smireni, nikako detetu ne pokazujte svoju zabrinutost, ili žalost što ga ostavljate.
Dete to može primetiti pa će se i ono tako osećati. Rastanak se ne sme odlagati u nedogled. Dugo smirivanje deteta, ili ponovno vraćanje se ne preporučuje jer će dete ubuduće plakati duže očekujući da se roditelj vrati.
Po povratku iz vrtića, dobro je da više vremena provodite sa detetom. Šetajte se, igrajte se, pričajte mu priče, pružite mu nežnost, pokažite svoje interesovanje za njegove doživljaje iz vrtića.
Mene brine sto moja devojcica nece da jede sama,ima 22 meseca,sto nije skinula pelene a tamo preporucuju… Malecka nece meso da zvace plasim se da ce biti gladna,da je nece hraniti,sigurno joj nece pasirati kao mama …
Pasirati sa 22 meseca? Mama, opusti se malo
Nije stvar opustanja u pravu je Maja.
Moj decak ima isto 22 meseca, hoce da jede meso ali ako mu ne ispasiram, jednostavno ne moze da sazvace, zadrzava hranu u ustima i tu se zavrsava obrok. Sve smo probali ali jos uvek izgleda nije doslo vreme i tu mukicu da savladamo. Zubici su mu izasli jako kasno, prvi zubic sa 13 mes. sledeci sa 15… 🙁
Mi krecemo u jasle u septembru, nadam se da ce sve doci na svoje mesto.
pozdrav svim mamama i tatama 🙂
Moja prva devojcica je prvi put krenula u vrtic sa 4 godine. Do tad su je cuvale moja mama i svekrva. Prilagodjavanje je bilo katastrofa. Plakala je svaki dan do kraja vrtica i celo prvo polugodiste 1.razreda. Druga devojcica je krenula u jaslice sa 2,5 godine. Zelela sam da sacekam dok ne pocne da hoda i govori. Iako su vaspitacice predlagale da prvi dan ostane sat vremena, pa svakog dana sve duze, meni je to bilo nelogicno. Tako malo dete nema predstavu o vremenu. Isto mu je i 5 minuta i 5 sati. Ako svaki dan dobija nesto novo kako se vreme produzava, mislim da ga to samo zbunjuje. Prvi dan samo dorucak, sledeci i uzina, pa dorucak,uzina i rucak, pa spavanje…nikad kraja. Ostavila sam je u 8 ujutru i vratila se u 3 popodne. Ni prvog dana, a ni bilo kog sledeceg nije bilo nikakvih problema. Desavalo se da place, ali jer zeli jos da ostane u vrticu:). Sad krece u predskolsko i jedva ceka. Sledece godine i treca devojcica krece u jaslice. Imace 2 godine. Planiram da primenim isti princip i nadam se da ce biti sve ok.
Na osnovu komentara zakljucujem da svemzavisi od deteta i uzrasta u kome se daje u vrtic. Vaspitac bi trebao da proceni sta je najbolje. Ili roditelj. I mene muci isto pitanjenalimcu poslusati vaspitaca za postepeno. Ali max.7 dana.
Sve zavisi od deteta. Ja sam svoju ćerku prvi put upisala u privatni vrtić kada je imala 3 godine. Isla je 10 dana. Svaki put je ostajala do ručka- znači oko 4-5 sati. Nije htela ništa da jede, kući je bila stalno plačljiva. Na kraju, iako su svi govorili da je to normalno, ona je prestala 9. dan da jede uopšte. Znači ni jedan obrok. Iz vrtića i lekari su mi govorili da je to tako normalno i da treba da izgura taj period, međutim ona je 10-ti dan zaglavila na infuziji, Povraćala je, izgubila je dva kilograma za taj period privikavanja. Ispisala sam je iz vrtića. Trebalo joj je mesec dana da se oporavi. U vrtić je ponovo krenula sa 4. godine. Tada je plakala svaki dan 4 meseca. ostalo je bila bolesna. Tek sa 5 godina je vrtić prihvatila bez plakanja, mada i dan danas ( sada je predskolac) plače ako dolazimo po nju posle 17:30h ( a moramo zbog posla).
Svako dete drugačije reaguje. Šta god pokušate ( a svašta smo pokušavali) , ne vredi ako ono samo to ne prihvati, tj. dok ne preseče. I promene vrtića i vaspitača i okruženje…
Mi smo adaptaciju sa prvim detetom prosli pre dve i po godine i boze zdravlja iduce godine nas ceka sa drugim detetom. Sve je proslo za 7 dana(5 radnih) i po mom misljenju i iskustvu dobro je da sve ide postepeno da se dete ne sokira suvise,ali i da se ne otegne na vise meseci kako neki umeju… Nasa cerkica je prvi dan ostala sat vremena,plakala je naravno. Drugi dan je ostala 2 sata. Treci i cetvrti dan je ostala pola dana,odnosno do spavanja i peti dan je vec i spavala tamo… Mislim da je preveliki sok ako dete koje se nikad nije odvajalo od roditelja odjednom odvojite na ceo dan. Jako je vazno da se pozdravljate sto veselije mozete uz obavezno naglasavanje-vidimo se kasnije! I trebalo bi pripremiti dete i ranije,ostavite ga bar ponekad sa nekim na sat-dva da se navikne na tu mogucnost.
Mene ovo pitanje muci pa bih da podelim misljenje i cujem od drugih prvenstveno mama. Prvo dete je krenulo u vrtic sa dve godine i proslo adaptaciju malo-po-malo. Bilo je ukratko KATASTROFA! Licnog sam misljenja da je manje traumaticno a i krace traje ako se dete odmah ostavi puno mamino radno vreme i od pocetka se navikava na rutinu u vrticu i trajanje boravka. Kljucno je da se to obavi bez mame u vrticu jer ce svakako plakati kad mama prestane da dolazi. Jednostavno se detetu je da alternativa i mogucnost da ako mu nije prijatno u novoj sredini potrazi mamu pa ce biti primorano da se prilagodi. Posebna je prica ako mama ima ozbiljan posao kako da iznese period adaptacije. Zato smatram da u vrticima ne bi smeli to da namecu kao obavezu roditelja! Drugo dete polazi sa godinu i nemam mogucnost da prolazim kroz jos jednu adaptaciju jer bih ostala bez posla.