Rođeni smo sa sposobnošću da učimo.
(Jean-Jacques Rousseau)
Prostor u kojem borave mala deca ne treba često menjati, nego ga treba nadopunjavati novim materijalima. Soba mora biti sigurno mesto u kojem deca mogu spontano istraživati svoju okolinu i izgrađivati svoje znanje.
Pre prvog rođendana deca su spremna za oponašanje – oponašanje u igri. Deca tog uzrasta najbolje uče posmatranjem, sposobni su za jednostavne kategorizacije (npr. izdvojit će slike hrane, životinja i sl.) i jednostavna sortiranja (kocke i krugove). Dete tog uzrasta najčešće se igra s predmetima iz svoje okoline otkrivajući šta sve predmet može.
Kako bismo podstakli kognitivni razvoj, moramo detetu:
- omogućiti jednostavne igre oponašanja
- omogućiti da posmatra rad odraslih ili druge dece
- dati materijale koji podstiču jednostavne kategorizacije i sortiranja
- dati konkretne predmete iz okoline koji mogu proizvoditi razne efekte .
U uzrastu do 18 meseci deca mogu sortirati igračke i grupisati ih u pojedine kategorije (npr. prema boji), oponašanje je bogatije i duže traje, u oponašanje unose nova ponašanja i promene, prepoznaju svrhu predmeta i u igri se njime tako i koriste (npr. kuhinjski predmeti), vrlo je jak razvoj govora i igre. Dete zna čemu koji predmet služi, tačnu upotrebu predmenta
- obogatiti dramsko središte (npr. kuhinju) predmetima kojima se u njoj koriste
- omogućiti vreme i prostor za igre
- ponuditi konkretne stvari za igru (npr. kašiku, čašu, flaše sa čepovima itd.)
jer se u tom uzrastu igraju sa konkretnom stvarnošću.
U uzrastu između 18 i 24 meseca, deca su spremna za jednostavne razgovore, bez problema mogu da razvrstavaju stvari u dve kategorije, počinju da se igraju uloga, razvija se upotreba rečenica, a u igri počinju da koriste predmete simbolično (do tada su se igrala konkretno – pronađu telefon i „zovu“, a sada počinju da koriste, na primer, kocku kao telefon). Na taj način izražavaju simboličko mišljenje.
Deca ovog uzrasta igraju se stvarnosti – rade ono što su videla da neko radi, više oponašaju odrasle, a oponašanje se posebno može podstaći verbalizacijom odrasle osobe („Eto, sada sam to stavila i onda…“).
Do otprilike drugog rođendana detetu je potrebno pokazivati kako da rukuje predmetima, a nakon toga ono je sposobno da zamisli kako da koristi igračku, čak i ako se njome ranije nije igralo.
Deca sama daju značenje stvarima – moguće im je ponuditi neoblikovani materijal, jer se tada javlja unutrašnje razumevanje smisla igre.
Potrebno im je omogućiti razvoj senzomotorike (igre umetanja, vežbe prstića, taktilna diskriminacija i slično), jer je utvrđeno da je to direktno povezano sa kasnijim razumevanjem brojčanih, matematičkih i prostornih odnosa.
U uzrastu od jedne do dve godine deca napuštaju egocentričnu fazu igre i postaju sposobna za druženje, uvažavanje drugih i zajedničku igru.
Opšte pravilo glasi da deci treba davati dovoljno težak zadatak – onaj koji u početku ne mogu sami da reše, ali ga, uz pomoć i objašnjenje odrasle osobe, kasnije mogu ponoviti .
Odrasla osoba treba da verbalno prati faze rešavanja zadatka, i da detetu postepeno daje zadatke koji su malo teži od onih koje već može lako da savlada.
| Dob | Materijali | Strategije |
|---|
| 8–12 meseci | Igračke, vizuelno privlačni predmeti | Postaviti igračke na dohvat detetu, organizovati prostor za sakrivanje ispod čarsafa ili zavese, opisivati detetu šta se radi, organizovati prostor za igre oponašanja. |
| 12–18 meseci | Prekrivači, papir, igračke, lutke, kašike, zanimljivi i neobični predmeti, igračke za igru u vodi, posude, predmeti različitih veličina i oblika | Igrati se skrivanja predmeta – dok dete gleda, sakriti predmet na različita mesta (npr. ispod prekrivača) i tražiti da ga pronađe, pohvaliti kada uspe; omogućiti igre sa vodom; davati detetu neobične predmete; postavljati pitanja bez davanja odgovora; podsticati igre zamišljanja („kao da jedemo“, „kao da pijemo“); ohrabrivati dete da samo sprema igračke; dopustiti da ponavlja aktivnosti koje mu prijaju. |
| 18–24 meseca | Isti materijali kao ranije (igračke, lutke, predmeti za igru uloga, materijali za maskiranje) | Postavljati dete u različite situacije i dati mu vremena da razmisli i pronađe skriveni predmet; omogućiti da kroz igru izrazi emocije; posmatrati i beležiti teme detetove igre; podsticati igre u kojima dete „glumi“ ili „postaje“ neko drugi. |
Komentari 0